Otkrivena nova vrsta džinovske anakonde

Severna zelena anakonda je identifikovana kao nova vrsta nakon što je genetska analiza pokazala da se odvojila od svog južnog kolege pre 10 miliona godina. Zanimljivo, zelena anakonda se dugo smatrala jednom od najstrašnijih i najmisterioznijih životinja Amazona, a novo istraživanje preokrenulo je naučno razumevanje ovog veličanstvenog stvorenja, otkrivajući da se zapravo radi o dve genetski različite vrste. Iznenađujuće otkriće otvara novo poglavlje u očuvanju ovog vrhunskog predatora iz džungle.

Zelene anakonde su najteže zmije na svetu i među najdužim. Pretežno se nalaze u rekama i močvarama u Južnoj Americi, poznati su po svojoj brzini munje i sposobnosti da uguše ogroman plen, a zatim da ga progutaju cele. Strategije očuvanja zelenih anakonda sada moraju biti ponovo procenjene, kako bi se pomoglo svakoj jedinstvenoj vrsti da se nosi sa pretnjama kao što su klimatske promene, degradacija staništa i zagađenje. Nalazi takođe pokazuju hitnu potrebu da se bolje razume raznolikost životinjskih i biljnih vrsta na Zemlji pre nego što bude prekasno, piše Live Science.

Impresivan predator na vrhuncu

Istorijski gledano, četiri vrste anakonde su prepoznate, uključujući zelene anakonde poznate i kao džinovske anakonde.

Zelene anakonde su pravi behemoti sveta reptila. Najveće ženke mogu da narastu do više od sedam metara dužine i teže od 250 kilograma. Zmije su dobro prilagođene životu koji se uglavnom živi u vodi. Nozdrve i oči su im na vrhu glave, tako da mogu da vide i dišu dok im je ostatak tela potopljen. Anakonde su maslinaste boje sa velikim crnim mrljama, što im omogućava da se stapaju sa okolinom. Zmije naseljavaju bujne, zamršene vodene puteve južnoameričkih basena Amazona i Orinoka. Poznati su po svojoj skrivenosti, strpljenju i iznenađujućoj agilnosti. 

Velike, ali bez otrova

Zelene anakonde nisu otrovne. One plen hvataju koristeći svoje velike, fleksibilne čeljusti, a zatim ga zgnječe svojim snažnim telom.

Kao grabljivci na vrhuncu lanca ishrane, zelene anakonde su od vitalnog značaja za održavanje ravnoteže u njihovim ekosistemima. Samo njihovo prisustvo menja ponašanje širokog spektra drugih vrsta, utičući na to gde i kako se hrane, razmnožavaju i migriraju. Anakonde su veoma osetljive na promene životne sredine. Zdrave populacije anakonde ukazuju na živahne ekosisteme, sa obilnim resursima hrane i čistom vodom. Smanjenje broja anakondi može biti preteča ekološke nevolje, a do danas je bilo malo istraživanja o genetskim razlikama između vrsta anakonda. 

Rasplet gena anakonde

Ključni delovi slagalice istraživanja koje je nedavno predstavljeno proizašlo je iz uzoraka koje su istraživači prikupili tokom ekspedicije 2022. u regionu Bameno na teritoriji Baihuaeri Vaorani u ekvadorskom Amazonu. Naučnici su ispitivali anakonde sa različitih lokacija širom njihovih područja u Južnoj Americi. 

Naučnici su identifikovali vremenski period kada se zelena anakonda razišla u dve vrste: pre skoro 10 miliona godina. Dve vrste zelene anakonde izgledaju skoro identično i ne postoji očigledna geografska barijera koja bi ih razdvojila. Ali, njihov nivo genetske divergencije - 5,5% - je zapanjujući. Poređenja radi, genetska razlika između ljudi i majmuna je oko 2%.

Obe vrste zelene vrste anakonda žive veći deo svog života u vodi. Do sada su se ove dve vrste vodile kao jedan entitet. Ali, svaki može imati različite ekološke niše i opsege, i suočavati se sa različitim pretnjama, pa će se naučnici posvetiti daljoj specifikaciji ove dve životinjske vrste.