Pakovanje bubamara za plastenik, molim

Kruškina buva je jedna od štetočina koja ozbiljno ugrožava zasade kruški. Čim se dva do tri dana temperatura ustali i pređe 10 stepeni, ženka polaže od 150 do 200 jaja na pupoljke i mlade peteljke. Ovogodišnja, blaga zima izuzetno joj pogoduje, kao i većini insekata. Jedan od načina da se ublaži najezda štetnih insekata kojem pribegava sve više proizvođača jeste biološka zaštita.

Na nedavno održanom sajmu „Agro Beograd 2024” voćaru koji se raspitivao šta da primeni, na jednom od štandova za biološku zaštitu bilja savetovali su da uzme predatora kruškine buve.

– Preporučuje se doza od 2.000 do 3.000 odraslih jedinki po hektaru, stavlja se na 5–6 lokacija da bi se obezbedila dobra pokrivenost. Važno je da se prati stanje u voćnjaku i korisni insekti poruče u pravom trenutku – preporuka je Ivana Pavlovića, vlasnika i direktora firme „Agrena S”, zastupnika „Bioplanet Balkansa”, italijanske kompanije koja se bavi uzgojem u poljoprivredi korisnih insekata.

Mogu li i korisni da postanu štetni

Biološka zaštita pomaže u borbi protiv štetočina i bolesti na prirodan i održiv način. Ideja koja stoji iza biološke zaštite useva vrlo je jednostavna: prirodni neprijatelji, kao što su predatorske grinje, bubamare, ose paraziti se puštaju u borbu protiv štetnih insekata, na isti način kao što to čine i u divljini.

– Protiv kruškine buve mogu da se upotrebe i pesticidi, ali oni ne znaju za dobre i loše insekte, tamane sve. Pritom, svaka štetočina ima tendenciju da mnogo brže povrati svoje prvobitno stanje nego bilo koji predator. To vam je kao i u životinjskom svetu, brže se razmnožavaju gazele i antilope nego lavovi – kaže Pavlović.

 Dodaje da ovaj način biološke borbe može da se koristi uporedo s konvencionalnom hemijom, ali selektivno.

– Prednost je što nema rezistentnosti. Slikovito rečeno, ne može jagnje da postane rezistentno (otporno) na vuka. Nema ostataka, ni potrebe da se vodi računa o karenci, neophodnom vremenu od poslednje primene sredstava za zaštitu bilja do berbe. Cela strategija svodi se na to u kojem momentu pustiti korisne insekte, jer nema smisla kada nemaju šta da jedu.

Šta biva ako se prenamnože korisni insekti?

– Priroda je to lepo izbalansirala, ako nemaju šta da jedu, brojnost korisnih insekata se smanjuje. Tada broj štetočina krene da raste, pa će opet da se uveća i broj korisnih i to je taj balans. Primera radi, divlje kruške u šumi donose plodove, priroda je tako napravila – podseća Pavlović.

Generalno u voćarstvu i povrtarstvu – čim štetočina ima šta da jede, raste broj populacije, ako dođe predator, onaj koji se hrani štetočinom i za njega hrane u izobilju. Onog momenta kada više nema štetnih insekata, „saveznik” će ili krenuti dalje u potrazi za „zalogajem” ili će uginuti od gladi. Sve je to u prirodi „već viđeno”.

Jedino novo su uzgajivačnice insekata.

– U Italiji se nalazi firma koja ima svoje insektarijume. Kao što postoje odgajivačnice pasa, tako postoje i odgajivačnice insekata. Način proizvodnje i umnožavanje su poslovna tajna. Konkretan, finalni proizvod su insekti koji su upakovani u komercijalna pakovanja za prodaju, ciljano, za određenu štetočinu.

Insekti u transportu mogu da provedu do sedam dana, tako da se sve radi po porudžbini, nema skladištenja. Poenta je da se insekti „puste”, hrane ima dovoljno – objašnjava Pavlović.

Zato se, objašnjava, s kupcima dogovaraju o pogodnom trenutku za narudžbinu.

– Moramo da znamo od početka čime je sve parcela tretirana, jer postoje neke hemikalije toksične za insekte, na osnovu toga predlažemo alternativna rešenja. Na otvorenom je primena biološke zaštite malo teža, bolji efekat je kod plastenika i staklenika – kaže on.

Ova metoda zaštite ima i svoje nedostatke. Kada se sklone biljke, prilikom berbe, za koju su namenjeni, nestaju i naši „saveznici”, ne mogu se ostaviti za neku drugu kulturu. Izlaze iz plastenika i traže neko drugo mesto za preživljavanje, ali teško da mogu da opstanu zimi. Najbitnije u svemu jeste da od predatora nema štete ni za biljku, ni za zemljište, jer oni se hrane insektima s biljke.

Pavlović navodi i da se ova tehnika zaštite ne koristi po kulturama, već po štetočinama. Primera radi, biljna vaš napada jabuku, breskvu, papriku i paradajz i za nju se pušta određeni insekt koji je eliminiše. Recimo, za trips u paprici efikasnost dobrih insekata je 99 odsto. Nije ista situacija u otvorenom i zatvorenom prostoru. Doza zavisi od veličine parcele i od same rasprostranjenosti loših insekata.

Ne postoji generalni pristup, recimo za trips u jabuci koristi se samo jedan predator (koristan insekt), za trips u paprici moraju da se koriste dva, zbog fizionomije biljke. Jedan pokriva cvet i on ga čuva, a grinja čuva list i obitava na njemu. Zajedničkim delovanjem daju rezultat. Ovaj način zaštite prepoznali su i povrtari u leskovačkoj regiji.

Smrdibuba ima svog parazitoida

Jedna od napasti, sve prisutnija u baštama, s kojom se teško izlazi na kraj jeste smrdibuba. Pavlović kaže da ona ima prirodnog neprijatelja – parazitoida.

– Parazitoid, za razliku od predatora koji pojede po nas štetnog insekta, svoja jaja polaže u jaja štetočina, poput kukavica, i onda samim tim umanjuje potencijal sledeće generacije, a povećava svoje brojčano stanje.

Biološka zaštita primenjuje se svake sezone, kao što i đubrivo koristite, ali se iz godine u godinu smanjuje. Konkretno za vaši postoje parazitoidi koji umanjuju njihov potencijal. Ako napad izmakne kontroli, puštaju se bubamare jer su one baš halapljive.

Ljudi su se bavili poljoprivredom i pre 150 godina. Tada nisu postojali pesticidi ni insekticidi, a opet su uspevali da dobiju rod jer su koristili sva ova prirodna rešenja i to je funkcionisalo. Vraćamo se svemu tome u cilju što manje štetnih ostatka. Interesovanje proizvođača raste, ko jednom uzme, vraća se, niko ne odustaje. Tu je i sekundarna korist, svaki proizvođač će vam reći koliko mu teško pada da ulazi u plastenik s prskalicom, a ovako u startu smanjuje broj ulazaka, što se ne izlaže štetnim materijama i što pri svakom hemijskom tretiranju biljke dožive neki vid mikro stresa koji se reflektuje na njihov prinos i kvalitet plodova.