Dan kada je Stojadin bio u pustinji

Na dan Kongresa Samoupravljača Jugoslavije, sa platoa ispred opštine u Kragujevcu, 14. februara 1975. ekspedicija od 11 ljudi i pet novih, crvenih Stojadina, svečano je krenula na put u trajanju od 45 dana i dužine preko 11 hiljada kilometara i to kroz bespuća Nubijske pustinje, savana, kamenjara, trnovitih predela, močvara... Ovakvom avanturom ne može se pohvaliti nijedan drugi proizvođač automobila do dana današnjeg - iako je danas sasvim normalno da se ovakve ture prolaze biciklom, balonom i drugim neobičnim prevoznim sredstvima.

Ekspediciju je organizovala Zastava, uz podršku rafinerije ulja Modriča, Tigra iz Pirota, ali i drugih, manjih preduzeća koja su učestvovala u pripremi, prenose mediji uz navode da je dizajn automobila i logo ekspedicije radio tada poznati dizajner i crtač stripova Veselin Sredanović.

U neberovatnoj ekspedijiciji i poduhvatu za to vreme učestvovali su Branimir Perić Džo, Milan Rakočević, Ginka Milinković, Slobodan Nikolić i Miodrag Barlov, Joža Vlahović, Bratislav Grbić, Branko Baletić, Dušan Sekulić, Mioljub Jelesijević, Bogdan Šekler i, naravno - pet novih, crvenih ZASTAVA 101 - četiri sa ukrasnim nalepnicama KG-508-53/54/56/57 i bez zadnjih sedišta, i jedna u punom fabričkom sjaju - KG-508-55 sa nadimkom „Salonac” kako su je članovi ekspedicije od milošte nazvali.

Ekspedicija je prošla kroz: Grčku, Egipat, Sudan, Keniju, Ugandu i Tanzaniju.

Ceo poduhvat deluje još neverovatnije ako se umesto država, pobroje gradovi i stajališta na ruti: Kragujevac, Skoplje, Đevđelija, Atina, Pirej, Patras, Aleksandrija, Kairo, Kena, Luksor, Asuan, Jezero Naser, Vadi Halfa, stanica broj 6. u pustinji, Abu Hamed, El Šereik, Berber, Atabara, Sendi, Kartum, Kosti, Malakal, Kongor, Malek, Bor, Džuba, Torit, Kapeta, Lokičokio, Lodvar, Kitale, Eldoret i Nakuru (na samom Ekvatoru), Najrobi, Namanga Aruha, Mosi, Marangu, Mombasa i na kraju, vrh Džilmas point na Kilimandžaru.