Tajna vinograda u srcu Beograda

Usred centra Beograda puzavice vinove loze na zidovima „ukrašenim” savremenim grafitima oduvek su za mnoge bile tajna.

U Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka, na Dorćolu, u Ulici Rige od Fere opstaje jedina loza u centru velegrada.

 „Lozu je ovde 1928. godine zasadila jevrejska porodica Eškenazi. Na početku Drugog svetskog rata, desetočlana porodica Isaka Eškenazija odvedena je na Staro sajmište, odakle se nije vratila”, priča Predrag Peđa Pivljanin, urednik izdavaštva zavoda i istoričar umetnosti.

Loza je ostala da ih čeka...

Godine su učinile svoje, razni useljavani stanari nisu se osvrtali na nju i gotovo je bila sasvim osušena kada se Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, posle državnog otkupa zgrade, ovde 1981. godine uselio. Malo ko je, međutim, znao šta će s osušenim granama, sve dok inženjer agronomije u penziji Petar Despotović 1991. nije ponudio pomoć. Uspeo je da lozi da „novi dah”.

„Naša gradska vinska puzavica, koja kao i svaka mora da se neguje, dobila je vegetaciju. Dobila je i brajdu ili venac na kojem je rasla i u čijem hladu smo uživali decenijama. Nas, mlade saradnike Zavoda, čika Pera ne samo da je angažovao oko rezidbe, nego i u prskanju, branju i muljanju grožđa za našu vinariju koja i dalje, u jednom ćošku u podrumu, postoji. U vinariji imamo svoje kace u kojima smo muljali grožđe, samo plavim kamenom prskanu vrstu slankamenka”, kaže naš sagovornik.

Tako su dobili ekološko vino tri vrste, sopstvenu dorćolsku golubicu, preobraženstvo i avramov ekselent.

„Grožđe smo uvek brali posle Preobraženja 19. avgusta i nakon Male Gospojine 21. septembra. Kada bismo spravili vino, okupljali bismo se uvek ispod loze povodom slave zavoda Svetog mučenika Trifuna 14. februara, a onda i povodom Dana planete zemlje i Dana zaštite životne sredine, u aprilu i junu. Čika Pera je bio s nama do 2017. godine. Otkada ga na ovom svetu nema i loza je počela da pati, kao da oseća. Ali nije samo to, počele su da niču okolo visoke i moderne zgrade. Za lozu nam je potrebna nova i viša metalna konstrukcija, s pocinkovanim držačima. U ustanovi kulture od nacionalnog značaja želimo da vratimo uspomenu na tragično stradalu jevrejsku porodicu, na stari Dorćol, ali i na naše napore da lozu oživimo”, kaže  Pivljanin.

Kako saznajemo, nedavno su se javili predstavnici Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu koji tvrde da ima stručnjaka koji bi o lozi i vinu brinuli, te su sve oči na Dorćolu s nadom uprte u njih. Od 70 kilograma grožđa dobijali su nekad 20 do 30 litara vina. Mala proizvodnja davala je sjajno vino, što bi želeli da ponove.

Čika Pera je u amanet ostavio nekoliko izreka. Jedna od njih je: „Gajenje loze je sinteza prirode i duha”, a druga „Vinu je loza majka, zemlja je otac, a vreme je njegova sudbina”.