Deca bez adrese

Deca u neformalnim naseljima, kojih je u Beogradu čak 28, odrastaju u ekstremnom siromaštvu i mnogima je rad na ulici jedini način preživljavanja i pomoći roditeljima. Ohrabruje da neko, ipak, želi, pokušava, razume i trudi se da unapredi kvalitet života ove dece koja su, često, pravno nevidljiva – kao da ne postoje. Jedna od takvih, koja želi da skrene pažnju na ovaj problem i ovu decu učini vidljivijom je Olivera Miloš Todorović, autorka dokumentarnog filma „Deca bez adrese“, u produkciji „Šok arta”. Koautorka projekta je Gorjana Mirčić Čaluković, javna tužiteljka.

Dečja prava, zabrana telesnog kažnjavanja i trgovina decom, deca bez roditeljskog staranja, važne su teme produkcijske grupe „Šok art” koja je i nagrađena za istraživačko novinarstvo.

- I dalje postoje izazovi u vezi sa zaštitom prava deteta, pri čemu je zaštita dece od nasilja jedno od prioritetnih pitanja kome je potrebno posvetiti dodatnu pažnju. Posebno je izražena veza izloženosti nasilju i ekstremnom siromaštvu i dece u uličnoj situaciji, koja predstavljaju jednu od najosetljivijih grupa – objašnjava Olivera Miloš Todorović podsećajući da je veoma teško ući u svet ovih mališana, posebno onih koji su odrasli u uslovima u kojima se poverenje ne podrazumeva.

- Istina je da ne možeš da napraviš ništa dobro, ako ne veruješ da može da bude bolje – dodaje ova autorka.

Kroz diskusiju stručnjaka koji dolaze u kontakt sa decom iz svih relevantnih sektora, i to, pre svega, policije, tužilaštva, socijalne zaštite, obrazovanja, nevladinih organizacija, „Šok art” je otvorio novi prostor za nadu i zaiteresovanost za sudbinu drugih, a posebno za smanjenje stigmatizacije u opštoj populaciji.

Na sceni dečjeg pozorišta „Duško Radović“ okupili su one koji se bave sudbinom marginalizovane dece, koji se trude da kroz obrazovanje, psihološku i materijalnu podšku, spasu ih života u 28 neformalnih naselja, koliko ih ima u Beogradu.

Razgovarali su i sa decom i njihovim porodicama u svratištu koje vodi Udruženje građana „Centar za integraciju mladih“, razmišljajući o tome koliko smo kao društvo spremni da ne iskoristimo njihovu otvorenost, da ne osuđujemo, da brinemo za druge da bi nam svima bilo bolje.

- Da li smo u stanju da procenimo posledice izjave majke sedmoro dece: „Najteže mi je sve u životu” – pita se naša sagovornica.

Ovaj pedesetominutni dokumentarac našao se na programu RTV-a, a u ponudi je i platforme RTS Planeta naredne dve godine.

Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

U filmu možemo čuti: Lazara Miloševića, specijalnog pedagoga, koordinatora programa obrazovanja – NVO Centar za integraciju mladih; Bojanu Otović Pjanović, majorku policije, iz službe za suzbijanje kriminala MUP-a Srbije; Ljubicu Jovović, učiteljicu Osnovne škole „Branko Pešić“ u Zemunu; Dženet Koko, novinarku i fotografkinju; dr Branku Radojević, psihološkinju; Nemanju Antonijevića, specijalnog pedagoga, rukovodioca Centra za socijalni rad Surčin; doc. dr Ivanu Milosavljević Đukić, socijalnu radnicu iz Prihvatilišta za urgentnu zaštitu zlostavljane dece pri Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Beogradu; Tijanu Mitrašević, psihoterapeutkinju, iz službe za podršku žrtvama i svedocima krivičnih dela rodno zasnovanog nasilja u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu; Gorjanu Mirčić Čaluković, javnu tužiteljku; Jelenu Mitić Pantić, specijalnu pedagoškinju iz Svratište za decu i Sonju Martinović, socijalnu radnicu Svratišta za decu.