Pokret je nezamenjiv lek

Kada je posle trećeg porođaja osetila da joj je koža postala tesna, Andrea Ristić odlučila je da uzme stvar u svoje ruke. U njenom slučaju – to je bio teg. Počela je intenzivno da vežba, da bi pomogla sebi da se psihički rastereti i razbistri misli. Četiri godine kasnije, ona kaže da ne voli kad joj dan prođe bez vežbanja.

„Svako može da izdvoji sat vremena da vežba i uradi nešto korisno za svoje fizičko i mentalno zdravlje.

Majka sam dve devojčice i jednog dečaka. Radim osam sati dnevno i najsrećnija sam kada, i pored toliko obaveza, stignem i na trening. Ceo život sam se bavila sportom, trenirala sam košarku, plivanje, rukomet… Čak sam 2016. godine išla na takmičenje u krosfitu. Moje telo je bilo jako i to mi je pomoglo u mnogim zahtevnim životnim situacijama”, priča Andrea za „Magazin” i priznaje kako je kada pravi pauzu u vežbanju brzo savladaju mrzovoljnost i tromost i tada oseti veliki pad energije.

Poručuje da telo pamti i kada se navikne na sportske aktivnosti – jednostavno „traži” još.

„Ako radite stresan posao ili ste neraspoloženi, sport je rešenje. Uz to ide i oblikovanje tela, što je dodatni plus. Sebe sam pronašla u teretani, nemam ličnog trenera, sve radim sama i sport je moj lek. Važna je samo jaka želja da stvari krenu dobrim smerom”, iskrena je naša sagovornica.

Njeno iskustvo potvrđuju i naučna istraživanja, ali i klinička praksa, koji navode da bavljenje sportom može delovati ne samo preventivno, već može i da koriguje određena zdravstvena stanja i bolesti.

Sport kao terapija

Naime, kako se moglo čuti na Evropskom fitnes kongresu održanom krajem godine u Beogradu, fizička aktivnost, bilo da je rekreativna ili sportska, zavisno od intenziteta ili učestalosti, može da ima terapijski efekat poput kineziterapije, čak i da bude efikasnija zahvaljujući većem broju pokreta, progresiji napora i sportskoj motivaciji. Tako recimo, kod dece se nekad javlja deformitet grudnog koša, u vidu udubljene grudne kosti. U savremenoj medicini rešenje je operacija. Međutim, u praksi se pokazalo da ronjenje na dah i podvodni hokej značajno koriguju ovo stanje.

Koliko je sport zapravo i terapeutska, a ne samo takmičarska disciplina na tom naučnom skupu objasnio je docent dr Duško Spasovski koji radi na Institutu za ortopediju „Banjica” u Beogradu, u Službi za dečju ortopediju i traumatologiju, autor 49 naučnih radova. Slučaj mlade sportistkinje Vilme Rudolf ovaj lekar rado navodi kao najpoznatiji primer kako bavljenje sportom može da dovede do izlečenja, ali i vrhunskog sportskog rezultata.

 „Vilma je olimpijska šampionka iz Rima u trčanju na 100 i 200 metara i u štafeti 4 puta 100 metara. Imala je do svoje pete godine pneumoniju, šarlah i dečju paralizu prouzrokovanu polio virusom praćenu oštećenjem brojnih mišića na telu. Lečila se terapijom intenzivnog svakodnevnog kretanja i to je na kraju preraslo u trčanje. Imala je upadljivu tehniku trčanja, zato što nije do kraja mogla da ispruži kolena, ali je uspela da se rehabilituje uz sport, jer je mnogo vežbala. Ona je uspela, između ostalog, jer je bila silno motivisana”, objasnio je za Tanjug dr Spasovski.

 Zato ovaj lekar ističe da fizička aktivnost doprinosi poboljšanju opšteg zdravstvenog stanja i smanjenom riziku od srčanih bolesti, moždanog udara, hipertenzije, dijabetesa tipa dva, demencije, depresije, anksioznosti i niza karcinoma.

Vežbanje, takođe, drži i telesnu težinu pod kontrolom što dalje sprečava razvoj mnogih bolesti i tegoba koje muče savremenog čoveka.

Jedna od disciplina koja ne spada u sport, a koja značajno utiče na zdravlje jeste joga. Nekada se joga vežbala zbog bolova u leđima, danas zbog stresa i anksioznosti.

Pravilno disanje, lagane vežbe koje deluju kao istezanje, a zapravo su daleko više od toga – to je ono što vraća telo u balans.

Dragana Balić koja je prve joga pokrete počela da pravi pre mnogo godina, prerasla je u instruktora. Ako se praktikuje u svojoj celovitosti, kao metoda samospoznaje i održavanja harmonije, joga postaje lek za gotovo sve bolesti, uverena je naša sagovornica.

Joga za savremenog čoveka

„Većina bolesti je psihosomatskog karaktera, a život u savremenom dobu nosi ogromne izazove upravo za kultivisanje uma koji je preopterećen, nama u velikoj meri još nepoznat i van naše kontrole. Da bismo jogu praktikovali celovito, potrebni su nam adekvatan učitelj i želja. Većina ljudi na jogu dolazi rekreativno i praktikuje njen fizički aspekt, uz još neke tehnike disanja i relaksacije. I to je sasvim dobar i prirodan početak bavljenja jogom. Upravo te tehnike i jesu najvažnije i najmoćnije za savremenog čoveka. Motivi za dolazak na časove joge u današnje vreme su najčešće bolovi, stres... Razlozi se menjaju. Nekada su mi na časove ljudi dolazili najčešće zbog bolova u leđima, kasnije su dolazili češće s rečenicom: ’Ne znam da dišem. Došao sam da naučim’”, navodi Dragana.

Dodaje da su anksioznost, depresija, tuga, bes i napadi panike ono što ljude okreće ka jogi i ova veština upravo kod ovih stanja daje neverovatne rezultate. Pokreti iz joge, kako objašnjava, vraćaju naše misli u sadašnji trenutak i otkrivaju da je u njemu mir. Uz njih učimo tehnike kako da se sami opustimo i umirimo.

Skoliozu leči plivanje

Skoliozu najbolje „leče” streličarstvo, umetničko plivanje, skok s motkom, vožnja kanua, a bacanje kladiva je vrlo efikasno kod određenih oblika poremećaja ravnoteže. Sportska i ritmička gimnastika, sportski ples ili veslanje popravljaju loše držanje tela.

Joga, s druge strane, ima izvanredne rezultate u tretiranju bolova u leđima, kako vratnog i ramenog pojasa, tako i donjeg dela leđa od čega pate mahom ljudi koji dosta sede i rade za računarom.

Mnogo se sedi

Fizička neaktivnost uz nepravilnu ishranu, nove tehnologije i urbanizaciju predstavlja važan faktor rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, a kod školske dece može da utiče i na nepravilan razvoj tela i nastanak deformiteta.

Prema podacima iz Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije u 2019. godini, 46,3 odsto stanovnika tokom svog radnog vremena sedi, a žene su brojnije. Podaci Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” ukazuju da naši ljudi u proseku sede 4,7 sati dnevno, najviše stanovnici Beograda i gradskih naselja (5,8 sati), još više osobe starije od 75 godina (6,1 sati), kao i oni s visokim i višim obrazovanjem.

 Naša studija o zdravlju školske dece iz 2018. godine iznela je upozoravajuće podatke: trećina učenika i učenica (33,6 odsto) je u nedelji koja je prethodila ovom istraživanju bila fizički aktivna svakog dana tokom sat vremena, dok je petina dece navela da je svakodnevno fizički aktivna van školske nastave. U svim uzrasnim grupama dečaci su fizički aktivniji od devojčica, a kako stasavaju i ulaze u tinejdžerske godine zapaža se smanjenje broja svakodnevno fizički aktivne dece, što je posebno izraženo kod devojčica.

 O. P.

Računa se sve što troši kalorije

Fizička aktivnost predstavlja svako kretanje tela koje dovodi do potrošnje energije (sagorevanja kalorija). Brzo hodanje, penjanje uz stepenice, šetnja, usisavanje, pranje prozora, vožnja bicikla, plivanje, trčanje, košarka, fudbal... sve su ovo fizičke aktivnosti. Čovek koji redovno hoda, vozi bicikl, radi vežbe ne samo da se oseća bolje nego ove aktivnosti smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i nekih vrsta raka, pomažu u kontroli telesne težine, poboljšavaju raspoloženje. Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, odrasli bi trebalo da imaju najmanje 150 minuta umerene ili najmanje 75 minuta intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno. Deci je svakog dana potrebno najmanje 60 minuta fizičke aktivnosti.

 O. P.