Medalja za patnje kroz Albaniju

Kada je utihnulo oružje i kada su se srpski vojnici koji su preživeli Prvi svetski rat vratili svojim domovima, postavljeno je pitanje kako da im se država oduži. Da im oda priznanje za sve što su preživeli u ratu koji je odneo gotovo svaku drugu mušku glavu u Srbiji. Veliki rat odneo je svaki treći život u Kraljevini Srbiji i država nije mogla da bude preterano galantna prema svojim herojima. Zbog toga je ustanovljena Spomenica za vernost otadžbini 1915. godine koja je u narodu poznatija kao Albanska spomenica. To je jednostepeno  odlikovanje koje su dobili svi pripadnici srpske vojske koji su se povukli preko Albanije u zimu 1915. i 1916. godine. Zbog velikih žrtava i patnji vojnika i civila koji su se kroz albanske planine povlačili ka jadranskoj obali, ono je ostalo duboko urezano u našu istoriju.

Albanska spomenica je ustanovljena 5. aprila 1920. godine ukazom prestolonaslednika  Aleksandra Karađorđevića. Na medalji je prikazan profil vrhovnog komandanta srpske vojske princa regenta Aleksandra. Oko profila budućeg kralja postavljen je kružni natpis „svojim ratnim drugovima Aleksandar“. Sve je to uokvireno lovorovim vencem, kao simbolom plemenitosti, a na vrhu je dvoglavi srebrni orao sa krunom.

Na reversu medalje nalazi se natpis „Za vernost otadžbini“. Uz medalju ide zelena lenta sa crnim prugama uz ivice.Ova medalja je počasno odlikovanje nižeg ranga, ali u našem narodu ima posebnu vrednost. Njen prvi primerak dodeljen je kralju 17. avgusta 1921. godine U januaru 1922. Objavljeno je da su spomenice predate preko komandi vojnih okruga svim opštinama i da će se u Beogradu izdavati „odmah”. U februaru je saopšteno da se u Beogradu prijavilo pet hiljada građana, od kojih je četiri hiljade primilo spomenicu. Ostali su izbrisani, jer nisu imali prava na nju.

Nikola Savičević, kolekcionar

Instagram nalog antikvar_savetnik