Negativne strane optimizma

Optimizam se dugo smatrao ključnim sastojkom sreće, zdravlja i dugovečnosti. Međutim, novo istraživanje sa Univerziteta u Batu pokazalo je da preterani optimisti mogu biti štetni po finansijsko blagostanje.

Istraživanja pokazuju da ljudi sa visokim nivoom optimizma obično imaju niže kognitivne veštine, što dovodi do loših finansijskih odluka. Kognitivne sposobnosti su osnovne veštine koje mozak koristi za razmišljanje, učenje, zaključivanje, čitanje, pamćenje i generalno obraćanje pažnje na stvari oko sebe. Sve ove veštine kombinovane zajedno preuzimaju informacije koje dolaze do mozga i premeštaju ih u takozvanu „banku znanja” koje se kasnije koriste u svakodnevnom životu – na poslu, na fakultetu i drugde.

Da bi sproveli studiju, istraživači su analizirali podatke ankete iz više od 36.000 domaćinstava u Velikoj Britaniji. Oni su uporedili očekivanja ljudi o njihovom finansijskom blagostanju sa njihovim stvarnim finansijskim rezultatima. Rezultati su pokazali da su ljudi sa većim kognitivnim sposobnostima 22 odsto bili realistični i 35 odsto su bili manj ekstremno optimistični.

Dr Kris Doson sa Univerzitetske škole menadžmenta objašnjava da su ljudi sa niskim kognitivnim sposobnostima skloniji samoobmani, u suštini zavaravaju sebe kada donose odluke. S druge strane, ljudi sa visokim kognitivnim sposobnostima su realističniji i pesimističniji u svojim očekivanjima u budućnosti.

Važna finansijska pitanja kao što su zapošljavanje, investiranje, štednja i sve odluke koje uključuju rizik i neizvesnost posebno su podložne negativnim efektima preteranog optimizma. Nerealno optimistična finansijska očekivanja mogu dovesti do prekomerne potrošnje, duga i nedovoljne uštede, prenosi ruski sajt „Eko pravda“.