Nikad nisam drska bez razloga

„Verujem u reciprocitet. I u životu, i u poslu. I nikada nisam bila drska i bezobrazna prema nekome ko nije takav prema meni. A ako jeste, ako normalnu, vrlo profesionalnu komunikaciju, normalna i važna pitanja koja postavljam, doživi kao priliku za bahatost i bezobrazluk, e pa onda umem, i verujem da to radim s punim pravom, da budem dosta nezgodna.

Kada je o kritikama reč, naravno da ih slušam, kada stižu od onih koji znaju posao, i koji su dobronamerni“. Ovim rečima započinje razgovor za „TV reviju“, Jovana Joksimović, glavna i odgovorna urednica novinske agencije i televizije Tanjug, i urednica i voditeljka jutarnjeg programa „Uranak“ na televiziji K1.

Svedoci smo jednih te istih lica koje kruže televizijskim studijima i koje nazivaju komentatorima i analitičarima. Stoga, pitamo našu sagovornicu – koja je razlika između analitičara i komentatora i koliko oni utiču na javno mnjenje?

- Morate da znate da živimo u maloj zemlji, u kojoj nema dovoljno vozača autobusa i zidara, a kamoli analitičara i komentatora, koja god da je među njima razlika, ja je baš i ne znam. I onda se dešava, po raznim temama, da morate uvek da zovete iste ljude. Pretpostavljam da je to razlog i zbog kojeg pojedini mediji i na silu promovišu neke nove „stručnjake”, koji ni po čemu, inače, ne zaslužuju da se tako zovu. Ja se, pak, služim pravilom da je bolje jednog pametnog da zovem i sto puta, nego nekog drugog jednom.

Takođe, primećujemo i da su i jutarnji programi gotovo na svim televizijama danas postali svojevrsni rijalitiji. Da li se i ona slaže sa našim stavom?

- To uvek zavisi od ljudi koji te programe rade. Da pojednostavim: rijaliti ljudi - rijaliti program – napominje Joksimovićeva koja najveći uspeh, s razlogom, smatra što je odlaskom sa televizije sa nacionalnom frekvencijom na svoju, privatnu, uspela da „povede“ dobar deo gledalaca.

- Gledate u nekoga koga ne vidite, obraćate se nekome koga ne vidite, ostvarujete kontakt na daljinu, bez ikakve povratne informacije, bar ne u tom trenutku, i taj neko zaista mora da vam veruje da bi nastavio da vas gleda. I to je, u stvari, sav uspeh. Činjenica da, na neki način, imam dokaz da sam iskrena pred kamerom, da ljude ne lažem. A to je, bar po meni, najvažnije u svakom poslu, pa i u mom – kaže ova TV autorka koja je srećna što je jedna od retkih koja, ipak, uspeva da nagovori i jedne i drugde da se sretnu u njenom studiju. Za to se svim snagama bori. Jer...

- Podeljen je čitav svet, podeljeno je i ovo društvo, svi su utaboreni, podignute su barikade, i kao da postoji neki generalni zahtev da svi moraju da se opredele. Samim tim, svaki pokušaj da budeš neutralan, da čuješ i jedne i druge, zna da bude unapred osuđen, što bi rekli „kanselovan”, na razne načine, pa i na taj: odbijanjem dolaska na razgovor sa onom drugom stranom. Pogotovo je tako kada je reč o političarima koji više i ne pokušavaju da se obrate svima, nego isključivo, svom ”toru”.

KOMPLETAN INTERVJU PROČITAJTE U PETAK, 9. FEBRUARA U „TV REVIJI“ KOJA IZLAZI UZ „POLITIKU“