Ima li leka za sindrom nemirnih nogu
(Freepik)
Sindrom nemirnih nogu je stvaran poremećaj koji se manifestuje kao neprijatan osećaj u nogama, koji se javlja u stanju mirovanja i poboljšava se kretanjem. Ovaj sindrom može ometati san i kvalitet života, a ponekad je povezan sa drugim bolestima, kao što su anemija, dijabetes, reuma ili oštećenje bubrega.
Tačan uzrok sindroma nemirnih nogu nije poznat, ali se smatra da je u vezi sa poremećajem u radu neurotransmitera dopamina, koji je zadužen za kontrolu pokreta.
Takođe, neki faktori mogu povećati rizik ili pogoršati simptome:
Genetika - Sindrom nemirnih nogu se češće javlja u nekim porodicama, što ukazuje na naslednu komponentu.
Nedostatak gvožđa - Gvožđe je važno za proizvodnju dopamina, pa njegov nedostatak može dovesti do smanjenja ovog neurotransmitera.
Nedostatak magnezijuma - Magnezijum je važan mineral za zdravlje mišića i živaca, a njegov manjak može dovesti do grčeva, trzanja i konvulzija. Neki naučnici smatraju da nedostatak magnezijuma povećava protok kalcijuma u nervnim ćelijama, što ih prekomerno stimuliše.
Trudnoća - Hormonske promene i povećana potreba za gvožđem mogu izazvati ili pogoršati sindrom nemirnih nogu kod trudnica, posebno u trećem tromesečju.
Bubrežna bolest - Oštećenje bubrega može dovesti do anemije i poremećaja metabolizma, što može uticati na nivo dopamina i gvožđa.
Lekovi - Neki lekovi mogu izazvati ili pogoršati sindrom nemirnih nogu, kao što su antidepresivi, antipsihotici, antihistaminici.
Kofein i alkohol, takođe, mogu inicirati pojavu ovog sindroma.
Klinika Mejo opisuje sindrom nemirnih nogu (Restless Legs Syndrome RLS) kao „prisilne, neprijatne senzacije u nogama ili stopalima, sa obe strane tela, unutar udova, a ne po koži, koje pacijenti opisuju kao mravinjanje, šunjanje, provlačenje, tromost, bol, svrab, električni naboj
Lečenje sindroma nemirnih nogu
Lekovi za sindrom nemirnih nogu se propisuju individualno, u zavisnosti od uzroka, težine i učestalosti simptoma, kao i od tolerancije i reakcije pacijenta na lekove. Ovi lekovi ne mogu izlečiti sindrom, već samo ublažiti tegobe. Moraju se uzimati redovno i pod nadzorom lekara, ne smeju se naglo prekidati, jer to može izazvati pogoršanje simptoma.
Lekovi za sindrom nemirnih nogu se dele u dve grupe: lekovi koji povećavaju nivo dopamina u mozgu i lekovi koji deluju na druge neurotransmitere.
Dopamin je hemikalija koja prenosi signale između nervnih ćelija i utiče na pokrete i raspoloženje. Neki od lekova koji povećavaju dopamin se obično uzimaju pre spavanja ili tokom dana, u zavisnosti od težine simptoma. Nuspojave mogu biti mučnina, vrtoglavica, pospanost, halucinacije ili zavisnost.
Druga grupa lekova su oni koji deluju na GABA, opioidne ili alfa-2 receptore. GABA je hemikalija koja smanjuje aktivnost nervnog sistema i ima umirujući efekat.
Opioidni receptori su oni na koje deluju lekovi protiv bolova, a alfa-2 receptori su oni na koje deluju lekovi za regulaciju krvnog pritiska. Ovi lekovi se obično koriste kada dopaminski lekovi nisu efikasni ili imaju nepoželjne nuspojave. Nuspojave mogu biti zavisnost, sedacija, suva usta, nizak krvni pritisak ili glavobolja.
Pored lekova, za sindrom nemirnih nogu se preporučuju i promene životnog stila, kao što su:
redovna fizička aktivnost, ali ne neposredno pre spavanja;
izbegavanje kofeina, alkohola, duvana i drugih stimulansa;
odlazak u krevet i buđenje u isto vreme, spavanje u tamnoj, tihoj i prohladnoj sobi; izbegavanje gledanja televizije, korišćenja računara ili mobilnog telefona pre spavanja;
masaža, topla kupka, joga, meditacija ili druge tehnike opuštanja;
uzimanje dodataka ishrani koji sadrže gvožđe, magnezijum, folnu kiselinu ili vitamin B12, ako postoji nedostatak ovih supstanci.