Veliki ili magareći kašalj, gotovo zaboravljena bolest, ponovo je među nama. Krajem prošle i početkom ove godine broj obolelih u Beogradu je drastično porastao, u poređenju sa prethodnih pet godina.

Na Institutu za majku i dete „Dr Vukan Čupić” u Beogradu, četiri bebe su preminule od posledica pertusisa, dok se jedno dete bori za život.

„Odojčad stara dva, tri ili četiri meseca mogu da razviju veoma tešku kliničku sliku velikog kašlja, koja je na Institutu kod četvoro dece završena smrtnim ishodom. Jedno dete je na respiratoru što znači da je životno veoma ugroženo“, rekao je za RTS prof. dr Vladislav Vukomanović, kardiolog i upravnik Pedijatrijske klinike Instituta.

On kaže da je trenutno 70 dece pozitivno na pertusis, odnosno veliki kašalj, a da je oko polovina njih hospitalizovana.

„Magareći” kašalj

Veliki kašalj, u narodu poznat kao magareći ili kašalj od sto dana, predstavlja bakterijsko oboljenje i prenosi se kapljičnim putem.

Izaziva ga bakterija Bordetela pertusis. Mada je sama bakterija prvi put izolovana 1906. godine, epidemije su opisivane u Parizu, još u 16. veku.

U 20. veku, veliki kašalj je bio jedna od najčešćih dečjih zaraznih bolesti i čak vodeći uzrok smrtnosti dece.

Neposredno pre dostupne vakcine sredinom prošlog veka, pomenuta bolest ubijala je 5 od 1.000 dece pre navršene pete godine života, a najčešće su stradale bebe do godinu dana starosti. Teški slučajevi kod odojčadi dovodili su i do trajnih oštećenja pluća, mozga ili slepila.

Bolest traje 100 dana

Iako bolest počinje nespecifično, nalik prehladi ili drugim respiratornim infekcijama, ona se i u ovoj fazi nesmetano i najlakše prenosi na okolinu.

Nakon prosečne inkubacije od 7 do 10 dana, inficirana osoba u naredne dve nedelje dobije bolest koju karakteriše curenje iz nosa, kijanje, slaba temperatura i blagi povremeni kašalj.

Međutim, kašalj postepeno postaje sve jači da bi nakon pomenutog perioda počela druga, specifičnija faza bolesti. Tada se već posumnja na veliki kašalj, jer pacijent može imati više serija jakog kašljanja, zbog teškoća u izbacivanju guste sluzi.

Na kraju napada kašlja, dug udah obično je praćen karakterističnim škripavim tonom, zbog čega se bolest često naziva i „magareći kašalj”.

Tokom takvih napada, zbog nedostatka kiseonika, pacijent može da pomodri, dok između napada, sa druge strane, može da izgleda potpuno zdravo.

Kašalj se smiruje nakon više nedelja, nekada čak i desetak, pa bolest često nazivaju i „bolest od sto dana”.

Komplikacije najčešće kod najmlađih

Vakcinisani i stariji češće imaju blaže forme bolesti, a kada bakterija inficira najmlađe, rizik od komplikacija je najveći.

Najčešća komplikacija i uzrok većine smrtnih slučajeva jeste sekundarno bakterijsko zapaljenje pluća, odnosno dodatna infekcija drugom bakterijskom vrstom.

Ovu komplikaciju dobije gotovo svaka peta obolela beba mlađa od 6 meseci.

Slede, zatim, i neurološke komplikacije, koje su posledica epizoda u kojima je mozak bio bez kiseonika, a koje mogu nastati i usled direktnog dejstva bakterija.

Neurološke komplikacije su, takođe, češće kod novorođenčadi.

Ostale posledice uključuju upalu srednjeg uha, gubitak na težini beba, dehidrataciju, hematome i kile koje nastaju usled naprezanja prilikom kašljanja.

Adolescenti i odrasli mogu razviti i teškoće sa spavanjem, uriniranjem, zapaljenje pluća, prelom rebara, anomalije u srčanom ritmu ili gubitak težine.

Obavezna Di-Te-Per vakcina

Iako je vakcinacija obavezna, određeni procenat najmlađih nije stigao da bude imunizovan. Di-Te-Per vakcinu bebe dobijaju posle drugog meseca, u tri doze, sa razmakom od šest nedelja.

Deci starijoj od sedam godina daju se dve doze Di-Te-Per vakcine za odrasle, u razmaku od jednog do tri meseca. Revakcinacija se vrši jednom dozom u 14. godini za redovno vakcinisane, a posle godinu dana od završene vakcinacije kod odraslih. 

U poslednje tri godine, ipak, nije dostignut cilj da 95 odsto dece bude vakcinisano. Najslabiji rezultati su u Beogradu, a tu je i najveći broj obolelih. Povremeno je dolazilo i do nestašice ovih vakcina u domovima zdravlja.

Di-Te-Per je naziv za kombinovanu vakcinu protiv difterije, tetanusa i pertusisa (velikog kašlja).

Vakcina se sastoji od suspenzije mrtvih bakterija Bordetele pertusis, koja uzrokuje veliki kašalj, anatoksina (oslabljenog ili inaktivisanog toksina) difterije i tetanusa, kao i dodataka koji pojačavaju imunološki odgovor.

Iskustvo sa ovom vakcinom dugo je više od 70 godina i ta vakcina se proizvodila i kod nas, pa je veliki kašalj bio pod kontrolom.

Najviše obolelih na teritoriji opštine Zemun

Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, 2018. godine je bilo 29 registrovanih slučajeva velikog kašlja, 2019. godine -14 slučajeva, 2020. godine - tri slučaja, 2021. godine - dva slučaja, dok 2022. godine nije bilo prijavljenih obolelih od velikog kašlja.

Na teritoriji Beograda (16 gradskih opština) od marta 2023. do 28.01.2024. godine registrovano je 700 slučajeva oboljevanja od velikog kašlja, sa incidencijom 41,6 obolelih na 100.000 stanovnika. Od toga je 460 (65,7%) obolelih bilo potpuno vakcinisano, nepotpuno vakcinisanih registrovano je 39 (5,6%), dok je 43 pacijenata bilo nevakcinisano (6,1%) - deca uzrasta 0-3 godine. Kod 158 obolelih vakcinalni status je bio nepoznat (22,6%),

Dijagnoza oboljenja je laboratorijski potvrđena PCR testom iz brisa nazofarinksa kod 332 obolele osobe, a serologijom (utvrđeno prisustvo IgG antitela na toksin Bordetella pertussis) kod 365 obolelih osoba. Obe navedene analize obavljene su u Referentnoj laboratoriji Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Kod preostala 3 obolela, dijagnoza bolesti je postavljena na osnovu kliničke slike i epidemiološke povezanosti sa laboratorijski potvrđenim slučajem.

U nedelji od 22 – 28. januara 2024. godine, registrovano je 69 novoobolelih, a najveći broj obolelih je bio na teritoriji gradske opštine Zemun – 149 (21,3%). Veliki broj obelelih je, takođe, registrovan na teritoriji opštine Voždovac – 100, Čukarica – 74, Zvezdara – 70 i Palilula – 70.