Zeleno lice Pekinga

Ako u Peking dođete nakratko, a imate ideju da obiđete sve njegove najznačajnije znamenitosti, bolje da niste ni dolazili. To je utisak mnogih novinara koji su nedavno bili gosti Svekineske novinarske asocijacije na forumu posvećenom medijskoj saradnji u sklopu inicijative „Pojas i put”, a koji su dobili priliku da nekoliko dana provedu u kineskoj prestonici.

Uz radni, domaćini su se i te kako postarali da i turistički deo programa bude izuzetno bogat. Ali, šta vredi, ostao je kratak spisak onoga što je viđeno, a dugačak onoga što ostaje možda za neku drugu priliku, jer upoznati metropolu staru tri hiljade godina, od kojih je poslednjih 870 godina ona glavni grad jedne od najmoćnijih civilizacija u istoriji, nije nimalo lak zadatak.

Čist vazduh u megapolisu

Ne znate odakle da počnete obilazak ogromnog grada u kojem stalno živi, po poslednjim procenama, oko 22 miliona ljudi, a prostranim bulevarima kreće se nešto više od sedam miliona automobila. Bicikle i električne mopede verovatno ni pedantni Kinezi ne uspevaju da izbroje.

Ipak, prvo i najupečatljivije što je zapalo za oko novinaru pristiglom iz zagušljivog Valjeva, jednog od srpskih i evropskih šampiona aero-zagađenja, bio je čist vazduh u Pekingu. Možda zvuči kao neozbiljna šala imajući u vidu kakav sličan zao glas bije i glavni grad Kine, ali tokom naše posete, krajem oktobra prošle godine, u tom megapolisu grejalo je sunce, temperatura je bila više nego prijatnih 22–23 stepena, grejna sezona, doduše, još nije počela, a od aero-zagađenja nije bilo ni traga.

Tome sigurno doprinose i ogromni prostori koji su popunjeni zelenilom. Cveće, drvoredi, parkovi, čitave šume nalaze se na svakom koraku, čini se da je svaki milimetar između ogromnih oblakodera iskorišćen da se umetne deo netaknute prirode.

Nebeski hram, jednu od glavnih pekinških turističkih atrakcija koja se od 1998. godine nalazi na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine, svaki dan obiđe od 40.000 do 50.000 posetilaca, više od 10 miliona godišnje.

Zelenilom nikako ne oskudevaju ni obale Velikog kanala koji prolazi kroz Peking. U Kini je gotovo sve „naj”, ovo je najstariji i najduži rečni kanal na svetu, predstavljao je glavnu transportnu arteriju između severa i juga zemlje, danas mu je ukupna dužina, prema raspoloživim podacima, 1.770 kilometara. Gradnja je počela u 5. veku pre naše ere, proširen je u 7. veku naše ere, povezuje pet glavnih kineskih rečnih slivova – Žutu reku, Haihe reku, Huaihe reku, Jangcekjang i Kjantang reku. Pekinški deo kanala dugačak je ukupno 80 kilometara.

Ono što na izuzetan način privlači pažnju prilikom posete ovoj atrakciji, koja se od 2014. godine nalazi na listi svetske kulturne baštine, svakako je veličanstveno okruženje kanala. U tom kompleksu, pored vode, nalaze se šume, bašte, preko 300 kilometara „zelenih” puteva, izuzetno bogata flora i fauna, s preko 200 vrsta ptica močvarica. Tu su i pristaništa, parkovi, prostori za šetnju, sport, rekreaciju, kulturne aktivnosti...

U carskoj bašti

Još jedna pekinška oaza zelenila svakako je Letnja palata, najveća i najbolje očuvana kraljevska, carska bašta na svetu, locirana u zapadnom predgrađu, na oko 15 kilometara od urbanog centra grada. Carski vrt sa svojim Brdom dugovečnosti i Kanming jezerom zauzima površinu od oko tri kvadratna kilometra, od kojih su tri četvrtine pod vodom. Ovo remek-delo tradicionalne vrtne umetnosti, na fantastičan način uklopljeno u okolni prirodni pejzaž, dobro oslikava kinesku filozofiju vrtlarstva – napraviti nešto veštačko, ali tako da izgleda kao kreacija majke prirode.

Odoše i vreme i prostor, a ostadoše neispričane priče o Randalamp pagodi, o kunku operi, o Muzeju Komunističke partije Kine, o Pekingu noću, o Kineskom zidu... Peking je nedostižan za one koji u njemu kratko borave.

Velika scena u Letnjoj palati 

U centralnom delu Letnje palate, u Vrtu vrline i harmonije  nalazi se Velika scena visoka gotovo 23, široka 17 metara, podeljena u tri nivoa, mesto gde su car i carica gledali operu. Scenski nivoi su međusobno povezani, na vrhu se nalazi sistem s vitlom i koturom da bi se glumci tokom predstava, zavisno od uloga, dizali i spuštali na različite nivoe. Na dnu scene nalazio se bunar koji je predstavljao svojevrsni rezonator glasova. Palata je od 1998. godine upisana u Uneskovu listu svetske kulturne baštine.

Dvorana molitve za dobre žetve

Nebeski hram nalazi se u strogom centru grada. To je najveći na svetu očuvani kompleks starih zgrada posvećenih obožavanju neba i molitvama, nastao u 15. veku. Okružen je šumom od oko 40.000 stabala od kojih su mnoga starija od 300 godina. Najatraktivniji objekat u ovom kompleksu svakako je Dvorana molitve za dobre žetve, 35 metara visoko zdanje, remek-delo tradicionalne kineske arhitekture u drvetu kojim dominiraju boje plavog neba i žute zemlje.