Najbolja je domaća supa

Supa je tečno jelo koje se pri prema u loncu kuvanjem pov rća, mesa i supe traje dok se arome ne začina. Kuvanje- - ekstrahuju, odnosno dok supa ne dobije karakterističan ukus. Uzimaju se kao predjelo za ručak ili kao kompletan obrok.

Često ih jedu rekonvalescenti u toku oporavka, jer su supe blagotvorne za osnaživanje organizma. Preporuka je da supe jedete više puta nedeljno, jer pozitivno utiču na peristaltiku creva.

Od sastojaka u supu se stavljaju meso i povrće. Meso je najčešće piletina (bilo koji deo pileta) i teletina ili junetina (najčešće rebra ili grudi). U supu se od povrća najčešće stavljaju šargarepa, koren peršuna i celera, kao i prepečen crni luk (na ringli). Osim toga, u supu se može staviti i bilo koje drugo povrće (grašak, brokoli, spanać), što čini supu ukusnijom.

Od začina se najčešće pored soli koristi i mešani biljni začin (najbolje bez pojačivača ukusa, natrijum glutaminata), lovorov list, kao i biber. Kada je supa skuvana može se zakuvati i testenina (rezanci) ili dodati knedlice od griza.

Supe se klasifikuju u dve osnovne grupe: bistre supe i guste supe. Kod bistrih supa se povrće i meso kuvaju u komadima. Kada je supa gotova, procedi se i zakuva sa rezancima. Guste supe se dalje dele prema sredstvu za zgušnjavanje: kaše su povrtne supe zgusnute skrobom. Krem-supe se mogu zgušnjavati bešamel sosom.

Potaž je gusta supa koju možete dobiti ako kuvate izblendirane sastojke ili ih izblendirate nakon kuvanja. Lako se prave i vole ih i deca.

Razni domaći i strani proizvođači proizvode tzv. gotove supe, koje se u našim marketima mogu naći u kesicama ili „kockama”. Bilo kako bilo, to su koncentrati koji se moraju prokuvati sa određenom količinom vode i (ili) drugim sastojcima (povrće, testenina) da bi dobili kompletnu supu.

S obzirom na to da su ovakve supe industrijski (dehidrirani) proizvodi, one su uglavnom sa veoma malo (ili nimalo) nutritivnih vrednosti.

Supe se obično jedu tople ili vruće, jer su tada najukusnije. Suština je u tome da vas supe osnaže i ugreju što je u ovim zimskim mesecima najbitnije. Ako je supa na sobnoj temperaturi ili hladnija, masnoće u supi mogu iz tečnog oblika da pređu u čvrsti čime postaju neupotrebljive.

Nikad se ne podgrevaju supe koje sadrže sastojke koji su osetljivi na ponovno zagrevanje. Tu se najpre misli na povrće sa velikom količinom nitrata. Ako imate spanać ili bilo koje zeleno lisnato povrće u supi, šargarepu, repu ili celer, izbegavajte ponovno zagrevanje. Takođe ako supa sadrži pirinač, jaja, krompir ili gljive nije preporučljivo podgrevati je. Supu je najbolje jesti toplu kada je napravite.

Ona je jedno od najlakše svarljivih jela i nezaobilazna je za obolele od prehlade i gripa. Dobre su za varenje i kod problema sa zatvorom.

Supa od kostiju se kod nas često kuva i koristi kod oporavka od bolesti gornjih disajnih puteva. Kuvanjem kostiju iz njih se oslobađaju minerali i želatin koji sadrži razne aminokiseline. Sve to pozitivno utiče na imuni sistem, na bolji san, zdraviju kožu, bolju probavu.

Osobe na dijetama je bolje da odaberu neku bistru supu nego kremastu, koja ima znatno više kalorija.

Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com