Sekretare ili sekretaru

Čitalac Goran Đokić pita nas da li je pravilno reći „da se ispune želje“, što se često koristi, ili, kako on misli, „da se ostvare želje“.

Pravilno je i jedno i drugo. Ova dva glagola se u nekim svojim značenjima poklapaju. Jedno od značenja glagola ispuniti jeste ‘ostvariti’: „Bježi grdna kletvo s roda, zavjet Srbi ispuniše“, poznati su Njegoševi stihovi. Povratna forma ispuniti se isto je što i ‘ostvariti se, obistiniti se’: „Tako će se ispuniti vizija Njegoševih stihova: ‘Po tri pasa vrte se u kolo’“, čitamo kod Andrića.

Profesor iz Beograda nedavno nam je postavio pitanje da li je pravilno reći „gospodine sekretare“ ili „gospodine sekretaru“.

Zajedničke imenice muškog roda na -ar i -ir koje označavaju čoveka određenog zanimanja, zvanja i sl., o kojima je ovde reč, mogu u vokativu imati oba nastavka (-e i -u): barjaktare / barjaktaru, gusare / gusaru, desetare / desetaru, kancelare / kancelaru, komandire / komandiru, komesare / komesaru, krčmare / krčmaru, novinare / novinaru, oficire / oficiru, pastire / pastiru, pisare / pisaru, sekretare / sekretaru, slikare / slikaru, stolare / stolaru.

Ova pojava dvostrukih nastavaka istorijski je uslovljena. Nakada su u srpskom jeziku postojala dva suglasnika r – tvrd i mek i od toga je zavisilo koji će nastavak slediti. Kada je meko r očvrsnulo i izjednačilo se sa tvrdim, iza svakog r, bez obzira na njegovo poreklo, mogao je doći nastavak koji je bio svojstven mekim, kao i nastavak koji su imale tvrde osnove. Danas je kod nekih imenica češći jedan, a kod drugih drugi nastavak, ali su oba pravilna. Izuzetak je imenica car, koja ima samo nastavak e, mada je ovde r bilo meko, pa bi se očekivao nastavak u.

Čitalac iz Novog Sada piše da je u literaturi našao primere: „Crnjanskijev literarni bunt“ i „Crnjanskov Vuk Isakovič“ i pita da li su ti oblici normirani      Oblici prideva Crnjanskijev i Crnjanskov nisu odlika standardnog jezika.

 Prezimena na -ski (naša i strana): Crnjanski, Bugarski, Stravinski, Musorgski, Bjelinski i sl. po poreklu su pridevi i od njih se, kao ni od  pravih prideva na -ski, ne prave novi pridevi. Zato se ne može reći: Crnjanskijev bunt, Crnjanskijevi likovi, crnjanskijevski stil, Crnjanskovi romani, kao ni Stravinskijeva muzika, Bjelinskijeve ideje i sl. Ispravno je jedino: romani (Miloša) Crnjanskog, muzika (Igora) Stravinskog, ideje Bjelinskoga i sl.

Mada su poimeničeni, ovi pridevi zadržavaju pridevsku promenu (menjaju se, dakle, poput prideva beogradski, srpski i sl.): Da li ste čitali: „Eseje o Crnjanskom” i „Sa Crnjanskim u Londonu”? Jeste li znali za romansu Koko Šanel i Igora Stravinskog?