Kad jako zaboli, nema odlaganja operacije vena

Proširene vene nisu samo stvar estetike, već zdravlja i ova bolest se ne leči kremama i gelovima. One pacijentima donose samo trenutno olakšanje i ublažavanje simptoma, ali to ne zaustavlja dalji razvoj bolesti. Zato dr Dario Jocić, specijalista opšte hirurgije na supspecijalizaciji iz vaskularne hirurgije, podseća da je operacija prva metoda izbora lečenja bolesti proširenih vena, a intenzivan bol, oticanje ili komplikacije poput venskih rana obično su dovoljno ozbiljni simptomi kada je pacijentu jasno da intervenciju na venama više nema smisla odlagati.

Naravno, postavlja se pitanje da li je za operaciju potrebna priprema, recimo da li pacijent mora da smrša, reši neki drugi hronični zdravstveni problem ili može „odmah s vrata”?

– Priprema je važna, ali to ne znači da operacija ne može biti obavljena odmah. Pacijenti koji su uopšteno zdravi i ne pate od drugih ozbiljnih zdravstvenih problema mogu se podvrgnuti operaciji bez prethodne pripreme, ukoliko su im laboratorijski nalazi dobri i nemaju problema sa zgrušavanjem krvi ili nekim akutnim stanjima koja bi sprečila izvođenje operacije. Tako, recimo, trudnice koje su zdrave i imaju odličnu krvnu sliku, ipak nisu kandidati za operaciju. Ipak, optimalno je smanjiti telesnu težinu ili poboljšati opšte zdravstveno stanje pre odluke o operaciji – odgovara naš sagovornik.

Ultrazvuk i krvna slika pre intervencije

Dr Jocić podseća i da je uoči operacije od dijagnostike potrebno uraditi ultrazvučni pregled vena, da bi se utvrdilo tačno stanje i lokalizacija problematične vene koju treba operisati. Zatim, važno je uraditi kompletnu krvnu sliku i biohemijske analize, a posebno one koje pokazuju parametre zgrušavanja krvi, da bi se videlo opšte stanje zdravlja pacijenta.

Čekanje na operaciju nije prijatno, ali se skoro pa podrazumeva. Po rečima dr Jocića, za intervenciju u nekoj od državnih bolnica liste čekanja su uvek duže nego u privatnom sektoru, ali se vreme čekanja na operaciju malo popravilo u odnosu na prethodne godine.

Ipak, i ovde prioritet zavisi od urgentnosti stanja, naročito ako osoba ima venske rane. Ako pacijent probleme s venama ima već godinama, u stabilnom je stanju i nema akutni problem, operacija se može fino isplanirati. Na primer, neke osobe žele da se operišu pre planiranog odlaska na duži put ili nakon što završe neku ranije planiranu obavezu.

Medicina je u ovoj oblasti veoma napredovala. Dr Jocić podseća kako je nekadašnji hirurški pristup, odnosno klasična operacija, takozvano čupanje vena, posle koje je oporavak trajao i do šest meseci nakon intervencije, zamenjen novim metodama. Reč je o takozvanim minimalno invazivnim hirurškim metodama koje pacijenti mnogo lakše podnose i brže se oporavljaju.

– Jedna od takvih metoda je laserska operacija vena. Iako najčešća, ona nije jedina minimalno invazivna metoda koja se kod nas primenjuje. Dostupne su i skleroterapija penom i terapija medicinskim lepkom, sve u zavisnosti od stadijuma bolesti, opšteg zdravstvenog stanja i godina pacijenta – objašnjava naš sagovornik.

Dodaje da je endovenski laserski tretman (EVLT) najčešće izvođena, minimalno invazivna procedura za lečenje proširenih vena. Sprovodi se tako što se vlakno lasera uvede u glavni površinski venski krvni sud, koji je uzrok bolnih i neprijatnih „grozdova” proširenih vena.

Pre operacije potrebno je uraditi ultrazvučni pregled nogu, kako bi se na koži označile vene koje će biti tretirane. Nakon toga, potrebno je da se cela noga dezinfikuje i pokrije sterilnim kompresama. Zatim pacijent dobija lokalnu anesteziju, i sledi uvođenje sonde lasera u oboleli deo vene. Pod kontrolom ultrazvuka, oko vene se ubrizgava rastvor za lokalnu anesteziju, kako bi operacija bila potpuno bezbolna. Tada se započinje intervencija laserom.

Toplota koja se oslobađa na vrhu laserske sonde (foto-termički efekat), izaziva promene unutar i u zidu venskog krvnog suda, nakon čega dolazi do skupljanja vene. Krajnji ishod je zatvaranje protoka kroz tretirani deo vene.

Vena se ne vadi iz tela, niti se bilo šta stavlja u telo umesto nje.

Dr Jocić naglašava i da je trudnoća jedina apsolutna kontraindikacija, odnosno razlog da se vene ne operišu. U svim ostalim slučajevima, a na osnovu procene lekara, moguće je sprovesti neku od minimalno invazivnih metoda operacije vena, uz adekvatnu pripremu pacijenta za intervenciju.

Bez bolnih ožiljaka

– Uzgredne pojave nakon lečenja laserom najčešće su modrice na koži, mali otok i osećaj napetosti ili bol. Ovo je normalna pojava i obično prestaje nakon nekoliko dana. Sama procedura može da utiče na nerve koji se nalaze na lokacijama blizu vena, ali su ove pojave mnogo ređe nego kod klasične operacije vena. U ovom slučaju, pacijenti osećaju manju utrnulost, golicanje ili neke druge senzacije. Ređe se mogu javiti bolni ožiljci na koži, keloidi, ukoliko je osoba inače sklona formiranju ovakvih ožiljaka – navodi hirurg.

Druge komplikacije su veoma retke. Većina neželjenih efekata, poput crvenila, bola u preponi ili butini, prolaznog su karaktera i predstavljaju rezultat toplotnog efekta lasera i sve ove tegobe nestaju nekoliko dana nakon operacije, a bol je najizraženiji od tri do pet dana nakon intervencije.

Važno je reći i da se ova operacija izvodi u lokalnoj anesteziji i traje oko 30 do 45 minuta. Odmah po završetku pacijent hoda. Po potrebi, i uz preporuku lekara, može da koristi lekove protiv bolova. Nakon operacije, u periodu od dve nedelje, preko dana potrebno je nošenje elastične čarape na operisanoj nozi. U daljem toku oporavka preporučuje se hodanje od po 30 minuta, nekoliko puta dnevno.