Drva nema, ali će biti smokava

Investitori su nedavno bili prinuđeni da poseku smokvu u jednom beogradskom dvorištu na Dorćolu da bi na njenom mestu izgradili višespratnicu.

Decenijama moćan hlad i ukusni plodovi predstavljali su radost za vlasnike dvorišta. Zato su pokušali da nađu način kako da sačuvaju staru smokvu, da je možda premeste na neko drugo mesto ili razmnožavanjem sačuvaju za buduća pokolenja.

Obraćali su se vlasnici Javnom komunalnom preduzeću „Zelenilo Beograd” u nadi da bi voćka mogla da se iskopa s busenom i uz njihovu saglasnost presadi na drugo mesto. Međutim, na gradskom zemljištu nije dozvoljeno saditi drvo na svoju ruku zbog nadzemnih i podzemnih instalacija. Takođe, ko želi da sadi mora da ima specifikaciju o ispravnosti biljke dobijenu od stručnjaka „Zelenila”. Nažalost od nadležnih takav odgovor nisu dobili.

– Smokva je zahvalna biljka, lako se ožiljava i iz reznica – objasnio je Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo Čačak, koji je dao prvi savet kako da sačuvaju drvo.

Voćnjak u saksiji

Bilo je to dovoljno da se pristupi poslu i sa stabla uzmu jednogodišnje, dobro razvijene i dozrele grančice, od kojih se prave reznice dužine oko 20 do 25 cm, s

najmanje tri pupoljka. Topli dani u decembru bili su idealni za ovaj posao. Inače je reznice najbolje uzimati tokom jeseni ili ranog proleća, od opadanja listova do početka vegetacije i buđenja pupoljaka (kraj januara ili početak februara), nikako u periodu kada je temperatura u minusu.

Odlučeno je da se „podmladak” smokve gaji u saksijama, s obzirom na to da više dvorišta nema, a da u parku bez dozvole ne može da se zasadi.

Ova mediteranska biljka iz roda fikusa ne zahtevna veliku brigu i lako je stvoriti pogodne uslove i na prozoru. Ima lepu razgranatu krošnju s krupnim lišćem. Izgleda atraktivno čak i bez cveća i plodova.

Razmnožavanjem uz pomoć reznica može da se dobije velika količina sadnog materijala, koji se brzo ukoreni i zadržava majčinske karakteristike. Što znači da će dorćolska mezimica imati brojno potomstvo, ako se sve uzete reznice prime, biće deljena kao poklon komšijama, rodbini i prijateljima, rešili su vlasnici smokve.

S obzirom na to da se sve radi u kućnim uslovima, preporučen je jedan od najlakših načina ožiljavanja reznica u tegli s vodom, tako što je minimum jedan pupoljak iznad vode.

Jedna od početničkih grešaka su naopačke okrenute reznice. Zato se prilikom uzimanja grančica donji rez pravi ravno, odmah ispod donjeg pupoljka, a gornji rez ukoso na jedan do tri centimetra od pupoljka.

Da bi se ožilile u vodi potrebno je da budu u poluseni, na temperaturi od oko 20 stepeni i za mesec dana mogu da se očekuju prve žilice. Proverava se nivo vode i doliva na 5–7 dana, jer reznice piju vodu, a vlaga im je neophodna.

Od rezidbe zavisi rod

Posle dva meseca reznica će da dobije zadebljanje na donjem rezu, čak i mnogo belih kvržica celom dužinom. Pupoljci će da nabubre, neki i da oforme male listove bledozelene ili žućkaste boje. To je trenutak da se reznice zasade u saksiju visine 20 cm, u koju se sipa supstrat, za preporuku su vermikulit ili agroperlit. Humus se ne preporučuje, jer može doći do truljenja korena.

U saksiju treba da se sipa sloj od pet centimetara supstrata, zatim se postavi reznica i doda ostatak. U istoj saksiji može se posaditi i više od jedne reznice.

Tako posađene reznice stave se na svetlo ali prohladno mesto. Najbolje je pored prozora, gde je temperatura oko 15 stepeni. Potrebno je preko reznice staviti stakleno zvono, čašu, teglu ili polovinu plastične flaše kojoj je odsečeno dno i vrh, uz redovno zalivanje da bi supstrat bio uvek vlažan.

Krajem aprila biljka stvara jake žilice i već je olistala, pa se može presaditi u saksiju s humusom uz obilno zalivanje i redovno prihranjivanje organskim đubrivima.

Tokom godine uklanjaju se bočne grane da bi se dobilo pravo i ravno stablo. Prve jeseni, ako ostaje napolju – na terasi, obavezno je treba zaštiti od hladnoće omotavanjem višeslojnim papirom.

Da bi smokva dala plodove, pored pravilne sadnje i agrotehničkih mera, treba da se izvede i pravilna rezidba.

U prvoj godini sadnica se ne skraćuje, samo ako potera koji pupoljak sa strane – on se odstrani kako bi sadnica narasla i ojačala. Druge godine po sadnji sadnica se može skratiti da bi izrasle grane sa strana i razvio se koren. Treće godine, ako se želi uzgojni oblik – kotlasta vaza, odstrani se produžnica, a ostave tri najjače grane. Potpuno se uklanjaju svi drugi novi izdanci. Rezidba se obavlja u rano proleće, pre nego što se biljaka „probudi” iz zimskog sna. Narednih godina samo se neznatnom zimskom i letnjom rezidbom održava željeni oblik.

Ostaje da pratimo kako su se reznice primile i za godinu-dve da pišemo o ukusnim plodovima.

Presađivanje voćki

Voćke mogu uspešno da se presađuju dok su mlađe, jer lakše prebole seču korenja i krošnje, bolje se primaju i brže obnavljaju i razvijaju novu krošnju.

Koštičave vrste voćaka (šljive, trešnje, višnje) mogu se presađivati do pete godine starosti, breskva 7–8, trešnja, višnja i šljiva do 10 godina.

Jabuka, kruška, dunja, orah i lešnik mogu se presađivati i do 15 godina starosti.

Vrbina voda za reznice

Umesto sintetičkih i skupih proizvoda za ožiljavanje reznica, lako možemo napraviti prirodno sredstvo od vrbovih grančica – vrbovu vodu, jer vrba sadrži u sebi auksin – hormon rasta.

Za vrbovu vodu potrebno je uzeti mlade, zelene grančice vrbe koje nisu odrvenele. Iseckaju se na veličinu šibice i njima napuni pola tegle, pa naliju do vrha prokuvanom ohlađenom vodom. Tegla se poklopi i ostaviti da odstoji 24 sata. Voda se procedi i ostavi u frižider, za upotrebu je narednih 20 dana.

U vrbovu vodu se reznice cveća potope 24 sata, zatim stave u supstrat pa zaliju istom vodom u kojoj su prenoćile. Za odrvenele vrste, kao što je recimo reznica ruža, treba na dnu reznice odstraniti koru u dužini 2–3 cm, pa potopiti u vrbinu vodu na 48 sati. Potom se reznica zabode u supstrat ili vlažan pesak i zalije istom vodom. Reznicu prekriti plastičnom flašom kojoj se odseče dno i skine čep – da bi se zadržala vlaga i toplota.