Beli slonovi

Srce sveta je leta 2012. kucalo u Londonu, koji je osvojio zlato ne samo za sportsku nego i kulturnu olimpijadu. Magična privlačnost olimpijskih igara i kulturni sadržaji koji su pratili ovaj planetarni događaj mešali su stvarnost i iluziju, pomerajući granice do tada viđenog i doživljenog. Sve je bilo osmišljeno da bi posetilac postao učesnik, da bi se prepustio bujici i dopustio da ga preplave uzbuđenja koja su moguća jednom u četiri godine. Ako je želeo da se pored sportskih događaja posveti i kulturnim programima, ponuđene su mu bile izvrsne mogućnosti u pozorišnim salama Vest Enda i Sautbanka, dobro osmišljene izložbe u Tejt modernoj galeriji i Britanskom muzeju, muzičke promocije u Rojal Albert holu, programi festivala u Stratfordu...

London je bogato ugostio olimpijske igre, a njegovi bastioni kulture su dočekali konzumere sporta i – njihove novčanike. Kada je London zvanično postao domaćin olimpijskih igara 2012. godine, jedna od glavnih briga organizacionog odbora bila je da ispuni obaveze iz prijave u kojoj je pisalo da će biti izgrađeni samo objekti dokazane trajne svrhe, a da će biti izbegnuti bilo kakvi „beli slonovi”. Godinu dana nakon održavanja igara bilo je jasno da je u toku uspešno ispunjenje ove obaveze.

Privremeni objekti isključivo pravljeni za potrebe takmičenja srušeni su, a građa od koje su napravljeni prodata je da bi zemljište bilo vraćeno na korišćenje lokalnoj zajednici. Stalne objekte u Olimpijskom parku „Kvin Elizabet” već godinama koriste lokalne zajednice. Sam park, s druge strane, već je 2013. godine ponovo otvoren za velike sportske, muzičke i kulturne događaje. Zahvaljujući nizu zabavnih i sportskih događaja ovaj ikonički prostor je postao sjajna centralna tačka ambicioznih planova za obnovu Istočnog Londona, što se bogato i dugoročno isplatilo olimpijskim investitorima.

Središnji deo parka – olimpijski stadion – postao je mesto elitnih međunarodnih sportskih događanja, kao što je svetski kup u ragbiju i svetski kup u atletici. Između ostalih, ovaj stadion je ugostio i fudbalski klub Vest Hem junajted, dugoročnog zakupca stadiona. Objekat Koper Boks u Olimpijskom parku je pružio fantastične sadržaje lokalnoj zajednici i istovremeno postao dom košarkaškog tima London Lajons, kojem je ova arena domaći teren.

Ali igre nisu samo Londonu i njegovim stanovnicima pružile nove sportske objekte nego su provocirale i velika infrastrukturna poboljšanja, pri čemu je Londonski transport u pripremu za igre investirao 6,5 milijardi funti za transportnu mrežu. Ova investicija je uključivala deset novih železničkih linija i izgradnju 30 mostova koji danas povezuju delove Londona, a uspostavljeni su i brojni projekti koji promovišu zelenu mobilnost, uključujući i 10 miliona funti za unapređenje pešačkih i biciklističkih ruta.

Olimpijsko selo je, s druge strane, takođe trajni legat za ceo London. Oformilo je potpuno novi stambeni kvart grada poznat kao Istočno selo, koji pruža smeštaj za više od 6.000 ljudi na istoku grada. Novi parkovi, otvoreni prostori i objekti takođe podržavaju zajednice ovog gradskog područja. London je tada formirao značajno nasleđe.

Zašto smo se podsetili londonskih olimpijskih igara? Razlog nije od nas toliko daleko da ne bismo ponovo konstatovali da je organizacija ovih igara bio održiv poduhvat. Naime, prema računici, londonske igre su se pokazale kao finansijski isplativ projekat za razliku od Atine, koju je olimpijada zavila u dugove, izazvala finansijski bankrot države i pokrenula proces dugotrajne sanacije uz pomoć Evropske unije.

Veliki događaji, kao što su olimpijske igre ili Ekspo 2027, omogućavaju i veliku vidljivost grada i države koji ih organizuju, ali i postavljaju mnoge finansijske i infrastrukturne zamke. Ovi događaji su mnogo više od vežbi iz lekcije „brendiranje”. Na poleđinama aplikacija za prestižne manifestacije pišu se planovi razvoja za dugi niz godina. Umesto da se prave novi objekti, moguća je i revitalizacija postojećih ili postindustrijskih prostora. Grad koji je u teškoj utakmici pobedio morao je da uveri sudije da ima program i održivu investicionu strukturu koji ga čine dostojnim titule pobednika. Ono što predstoji, to je potvrda u godinama koje dolaze.

Dakle, Ekspo 2027. je šansa, ali i pretnja. Dobre stvari se ne događaju slučajno. One se događaju zahvaljujući vođstvu i partnerstvu. To podrazumeva uključivanje svih: javnih vlasti, industrije, investitorskih organizacija, univerzitetske zajednice... Svi zajedno oni menjaju mesto u kojem žive i rade u korist zajednice kao celine. Tek tada, kada se svi uključe, spirala razvoja će biti vidljiva – ne samo u fizičkom oblikovanju prostora – nego i kao promena percepcije kompletne zajednice.

U suprotnom, imaćemo još jednog „belog slona”.