Nije znala da je princ: Kako je obična devojka iz Australije postala danska kraljica

Kada je danska kraljica Margreta Druga početkom 2024. godine donela istorijsku odluku da abdicira i presto prepusti svom sinu Frederiku, budućnost danske monarhije već je bila sigurna. Novi kraljevski par imao je ono što je za svaku dinastiju od presudne važnosti - naslednike. Frederik i Meri su tokom svog braka dobili četvoro dece, čime su nastavili dansku kraljevsku lozu.

Ipak, put do kraljevskog trona za Meri nije bio nimalo običan. Nekadašnja „tajna australijska devojka” danskog princa prošla je kroz veliku ličnu i životnu transformaciju, od mlade žene sa Tasmanije, koja nije imala nikakve veze sa aristokratijom, do kraljice koja danas stoji uz Frederika na čelu Danske.

Od susreta u malom sidnejskom baru do kraljevskog trona u Kopenhagenu, životna priča danske kraljice Meri deluje kao savremena bajka.

Njihova ljubavna priča počela je sasvim neočekivano. Mladi danski princ Frederik tada je boravio u Australiji sa prijateljima. Sudbina je htela da se u vreme letnjih Olimpijskih igrara 2000. godine Meri zatekne u baru gde je princ Frederik bio sa društvom. Razgovor između njih je počeo spontano, a ona nije ni znala da priča sa princom, jer se predstavio kao „Fred”.

„Otkako smo počeli da razgovaramo, nikad više nismo prestali”, istakla je Meri u jednom intervjuu.

Bila je to ljubav na prvi pogled, ali i početak veze na daljinu, jer je Frederik živeo u Danskoj, a Meri u Australiji.

U trenutku njihovog susreta, Meri nije znala da je ispred nje naslednik jednog od najstarijih evropskih prestola. Prema njenim kasnijim rečima, privukli su je njegova prirodnost, toplina i smisao za humor, dok je Frederika osvojila njena neposrednost i samostalnost. Ono što je počelo kao razgovor dvoje stranaca u Sidneju, ubrzo je preraslo u vezu koja im je promenila živote.

Skromna devojka sa Tasmanije

Meri je do tada vodila potpuno drugačiji život od onog koji ju je čekao. Rođena je 5. februara 1972. godine u Hobartu, na australijskom ostrvu Tasmanija, u porodici škotskog porekla. Njen otac Džon Donaldson bio je profesor matematike i računarstva, dok je majka Henrieta radila kao sekretarica na Univerzitetu Tasmanije. Odrastala je u obrazovanoj, ali skromnoj porodici, daleko od kraljevskih protokola i dvorskih pravila.

Studirala je pravo i trgovinu na Univerzitetu Tasmanije, a kasnije se preselila prvo u Melburn, pa u Sidnej, gde se zaposlila u agenciji za nekretnine. Bila je ambiciozna, samostalna i naviknuta da se oslanja na sopstveni rad.

Nakon upoznavanja sa princom, međutim, njen život je dobio potpuno novi pravac.

Veza je u početku bila skrivana od očiju javnosti. Frederik je između Danske i Australije održavao kontakt sa Meri, a ona je postepeno morala da se prilagodi činjenici da njen partner pripada kraljevskoj porodici. Kada je njihova veza postala javna, interesovanje medija bilo je ogromno, jer je svet želeo da sazna ko je žena koja je osvojila srce danskog prestolonaslednika.

Nakon dve godine, Meri se preselila u Dansku, gde je počela da uči danski jezik, kulturu i istoriju. Kad je došla u Kopenhagen, Meri je prvo zaposlila stilistu, da bi joj pomogao da se od obične devojke iz srednjeg staleža transformiše u buduću kraljicu.

Službena veridba prestolonaslednika "najsrećnije zemlje na svetu" je objavljena u oktobru 2003. godine.

Meri je dobila dansko državljanstvo i titulu princeze. Venčanje je održano u maju 2004. godine u katedrali u Kopenhagenu, a prisustvovali su brojni visoki gosti iz celog sveta.

Meri je nosila prelepu venčanicu od belog satena i čipke, a na glavi je imala tiaru koju joj je poklonila kraljica Margareta Druga.

Meri i Frederik su dobili četvoro dece: Kristijana, Izabelu, Vinsenta i Žozefinu.

Meri je postala veoma popularna u Danskoj i šire, zbog svoje lepote, stila, inteligencije i posvećenosti kraljevskim dužnostima. Ona se bavi humanitarnim radom, posebno u oblastima zdravlja, obrazovanja, rodne ravnopravnosti i zaštite životne sredine. Ona je i pokrovitelj mnogih kulturnih, sportskih i naučnih organizacija.

„Oduvek sam imala snažan osećaj za pravdu”, rekla je Meri. „Svi treba da imaju iste šanse, bez obzira na to odakle dolaze”.

Meri govori pet jezika: engleski, danski, francuski, nemački i švedski.