Kako da zimi držite apetit pod kontrolom

Ako vam se čini da više jedete u ovo zimsko vreme, osećaj vas ne vara – zima zaista utiče na vaš apetit. Međutim, ne brinite, postoje načini kako da držite apetit pod kontrolom. Kada nastupi hladno vreme, onda nam se jede jača, kaloričnija hrana. Pretpostavlja se da je razlog kako psihološke tako i fiziološke prirode. Pad temperature uz manju količinu dnevnog svetla na neki način utiču na receptore za glad u mozgu pojačavajući apetit. U ovo zimsko vreme se manje i krećemo i manje trošimo kalorije na aktivnosti, a više na termoregulaciju našeg tela. Rezultat možete da naslutite.

Osobe čija telesna masa ne varira tokom godine, obično se u zimskim mesecima ugoje oko pola kilograma do kilogram. Kod osoba kod kojih težina u toku godine varira, ovaj „zimski dodatak” je znatno veći, što nepovoljno može da utiče na dijetu ukoliko se odluči da je drže zimi.

Osoba od 50 godina koja nije fizički aktivna prosečno je teža od 15 do 20 kilograma nego kada je imala 20 godina, upravo zbog „zimskog” gojenja (malo pomalo). Pojačan zimski apetit dodaje kilograme i masne naslage upravo u ovo vreme u toku godine.

Čim padne temperatura zaželimo se jake hrane, gibanice, makarona s mesom, masnog sira, domaće pogače, džema i krompira. Sve to nas lepo „greje” i daje nam snagu, ali i više od toga. Još ako nam je u stanu ili kući hladno, „navalićemo” još više na hranu. Hladnoća šalje mozgu signal da je hladno, a ovaj uključuje „funkciju preživljavanja” koja naređuje telu da se zagreje i to brzo, što dovodi do pojačanog apetita. Istovremeno, organizam traži hranu bogatu ugljenim hidratima (skrobom i šećerima) što ima za posledicu da nas brzo zagreje. Nivo šećera u krvi raste i spušta se što dalje utiče na apetit. Brže ogladnimo, pa poželimo jaku ugljenohidratnu hranu i tako se to vrti u krug. S obzirom na to da je zima vreme raznih proslava, ovakvu hranu imamo u izobilju.

Ipak, ako vam je apetit veoma porastao, obavezno potražite lekara i uradite lekarski pregled, jer neke bolesti (poput dijabetesa) utiču na osećaj gladi.

Hrana bogata ugljenim hidratima diže nivo serotonina koji nam pomaže da se „borimo” protiv depresije izazvane mrakom i hladnim vremenom. Kada se rano smrkava, imamo manje vremena za (fizičke) aktivnosti napolju i zavlačimo se u kuće. Manje vremena znači manja potrošnja kalorija, a to opet znači slabiji rezultat u dijeti.

Vreme utiče na naše raspoloženje, raspoloženje utiče na našu ishranu, a kada je hladno i tmurno vreme nije nam ni do čega, samo želimo da jedemo više. Ali ako bi se uz zdravu ishranu pokrenuli i aktivirali i u zatvorenom prostoru, fizička aktivnost bi povećala nivo serotonina i utrošila onaj višak kalorija i oraspoložila nas dvostruko. Bez toga, biće nam mnogo teško da postignemo ono što smo zacrtali.

Kako da se ne ugojite zimi?

Ne preskačite užinu, jer ona nam služi da održimo nivo šećera u krvi što ravnomernijim, kako ne bi pregladneli i posle preterali sa jelom.

Birajte hranu koja je nutritivno bogata sa mnogo vlakana i belančevina. Izbegavajte sokove i slatkiše. Ako ih često jedemo, oni nam najviše smetaju. Puni su šećera, masti i ugljenih hidrata, kalorijske bombe koje goje.

Pronađite zdrave recepte, jer skoro svako kalorično i jako jelo može da se pripremi i na alternativan način koristeći manje kalorične namirnice. Na primer, ako volite picu, neka ona bude dijetalna. Napravite plan fizičkih aktivnosti. Čak i kada je februar mesec, stavite na papir šta sve možete da radite napolju ili unutra. Planirajte kupovine kao fizičku aktivnost. Igrajte se s decom, izvodite kuče u šetnju, radite bilo šta što će vam pomoći da potrošite kalorije umesto da sedite kod kuće.

Jasna Vujičić,
nutricionista www.nadijeti.com