Otrovi svuda oko nas

Podaci o zdravstvenom stanju svetske populacije deluju zabrinjavajuće. Veliki procenat ljudi ima prekomernu telesnu težinu, sve je više slučajeva dijabetesa i predijabetesa, dok se metabolički poremećaji javljaju sve ranije. Paralelno sa tim, beleži se rast stopa alergijskih, zapaljenskih i autoimunih bolesti, i to brzinom koja nadmašuje promene u genetskom profilu populacije.

U prošlim godinama, ti faktori su uglavnom bili zanemarivani u tradicionalnoj zapadnoj medicini, međutim, sve je više dokaza u vezi njihovog značaja za plodnost, hormonsko i metaboličko zdravlje i rak.

Iako su neke industrijske hemikalije i otrovi identifikovani kao kancerogeni i njihova upotreba naknadno regulisana, mnogi ostaju uporni i nastavljaju da ih slobodno koriste.

Iako su ishrana i način života i dalje najvažniji faktori koji utiču na zdravlje, sve više naučnih rasprava usmerava pažnju na manje vidljiv, ali potencijalno značajan uzrok: izloženost hemijskim supstancama iz životne sredine koje mogu da remete endokrini sistem. Ovi takozvani endokrini disruptori u fokusu su savremenih istraživanja zbog mogućeg uticaja na hormonsku ravnotežu, plodnost i metaboličke procese.

U tradicionalnoj zapadnoj medicini ovi faktori su dugo bili u drugom planu, ali poslednjih godina raste broj studija koje ukazuju na njihovu potencijalnu ulogu u razvoju različitih hroničnih stanja, od poremećaja plodnosti do određenih vrsta karcinoma. Iako su neke industrijske hemikalije već identifikovane kao kancerogene i naknadno regulisane, veliki broj njih i dalje je prisutan u svakodnevnoj upotrebi.

Pesticidi su među najrasprostranjenijim zagađivačima. Koriste se u poljoprivredi za zaštitu useva, ali mogu dospeti u hranu, vodu, zemljište i vazduh. Dugotrajna izloženost pojedinim vrstama pesticida povezuje se sa iritacijama, alergijskim reakcijama, poremećajima hormona, oštećenjima organa, pa i povećanim rizikom od pojedinih bolesti.

Ftalati su hemijska jedinjenja koja se dodaju plastici kako bi postala mekša i fleksibilnija. Mogu se oslobađati iz ambalaže i drugih proizvoda, a u organizam dospevaju hranom, vodom, vazduhom ili kontaktom sa kožom. Poznati su kao supstance koje mogu delovati kao hormonski disruptori, a istraživanja ih dovode u vezu sa poremećajima reproduktivnog zdravlja i metaboličkim disbalansima.

Bisfenol A je još jedno široko rasprostranjeno jedinjenje koje se koristi u proizvodnji plastike i ambalaže. Najčešće se nalazi u konzerviranoj hrani i pićima, plastičnim posudama, kao i na termalnim fiskalnim računima. I on spada u supstance koje mogu uticati na hormonski sistem, a pojedina istraživanja ga povezuju sa povećanim rizikom od gojaznosti, dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i određenih poremećaja razvoja.

Najčešće se nalazi u konzervama hrane i pića, gaziranih sokova i piva, papiru i kutijama za pice i fiskalnim računima.

Još jedan sve prisutniji problem je mikroplastika, sitne čestice plastike koje nastaju raspadanjem većih komada plastike u okolini ili se dodaju nekim kozmetičkim i higijenskim proizvodima. Mogu se naći u vodi, vazduhu, zemljištu i hrani, posebno u morskim plodovima.

Mikroplastika može da uđe u naše telo kroz gutanje ili udisanje, pa da se nakuplja u našim organima i tkivima. Čestice mikroplastike mogu da prenose druge otrovne supstance, kao što su pesticidi, ftalati i bisfenol A, da izazovu upale, oštećenja ćelija, oksidativni stres, promene u mikrobiomu creva i druge negativne efekte.

Otrovi u kozmetici

Posebnu pažnju poslednjih godina privlače i hemikalije u kozmetici. Novija istraživanja ukazuju da se u pojedinim proizvodima, poput vodootpornih maskara, pudera i tečnih karmina, mogu naći visoki nivoi fluora, što upućuje na moguće prisustvo PFAS supstanci, grupe hemikalija koje su dugo prisutne u industrijskoj proizvodnji i poznate po svojoj postojanosti u životnoj sredini. Zabrinjavajuće je što ove supstance često nisu jasno navedene na deklaracijama proizvoda.

Pored njih, u kozmetici se često nalaze i parabeni – konzervansi koji mogu uticati na hormonsku ravnotežu, ometaju rad hormona i povećaju rizik od raka dojke i testisa, kao i formaldehid, koji se koristi kao konzervans u pojedinim proizvodima za kosu, kožu i nokte, a klasifikuje se kao potencijalno kancerogena supstanca.

U istoj grupi rizičnih materija nalaze se i teški metali. Olovo, kadmijum, živa i aluminijum mogu se u tragovima naći u pojedinim kozmetičkim proizvodima, uključujući ruževe, maskare i pudere, najčešće kao posledica kontaminacije sirovina ili proizvodnih procesa. Ove supstance mogu da se akumuliraju u organizmu i oštete moždane ćelije, bubrege, jetru i druge organe.

Živa je posebno toksična i poznata po svom uticaju na nervni sistem i bubrežnu funkciju, dok se aluminijum najčešće dovodi u vezu sa upotrebom u dezodoransima i antiperspirasima. Iako naučni stavovi o njegovoj direktnoj štetnosti još uvek nisu u potpunosti usaglašeni, interesovanje za njegov dugoročni uticaj na organizam i dalje raste.

Uprkos sve većem broju istraživanja i regulativa, veliki broj ovih supstanci i dalje je prisutan u svakodnevnim proizvodima. Pitanje koje se sve češće postavlja jeste ne samo koliko smo izloženi ovim hemikalijama, već i kakve su dugoročne posledice te kontinuirane, tihe izloženosti koju savremeni čovek više ne može lako da izbegne.