Najopasnija stvar koje možete da uradite posle 60. godine nije skok sa padobranom, ronjenje ili otkrivanje pećina. To nije čak ni jedenje crvenog mesa, bombone za večera ili izbegavanje vežbanja.

Najgora stvar koju možete učiniti kada dođete u starije godine je da se društveno izolujete. 

Usamljenost može biti štetna za emocionalno, mentalno i psihičko, ali i za fizičko zdravlje.

„Usamljenost izaziva propadanje tela koje vremenom postaje sve izraženije“, objašnjava gerontolog Edi Elmer.

Dr Rozen Lajpcig, specijalista za gerijatriju, palijativnu negu i internu medicinu u bolnici Maunt Sinaj, u Njujorku, i autor knjige „Pošteno starenje: Insajderski vodič kroz drugu polovinu života”, kaže da usamljenost u starosti zapravo može povećati rizik od smrti za neverovatnih 26 odsto.

„Usamljenost nas može učiniti sklonijim anksioznosti, depresiji i samoubilačkim mislima. U pogledu fizičkog zdravlja, usamljenost može predstavljati povećan rizik od srčanih bolesti i moždanog udara, kao i veći rizik od kognitivnog pada i demencije“, kaže dr Lajpcig.

Socijalna i društvena izolacija i usamljenost su, takođe, povezani sa većim rizikom od dijabetesa tipa 2.

Usamljenost se povećava tokom praznika. Za mnoge starije ljude, novogodišnji praznici su vreme kada se osećaju usamljenije i izolovanije od sveta. Jedan od razloga je taj što su ih izgubili ili su se udaljili od svojih partnera, prijatelja i rođaka. Mnogi stari ljudi žive sami, sećajući se boljih dana, kada su imali srećnu porodicu i bogat društveni život. Sada se osećaju zaboravljeni i nevažni, posebno kada vide kako se drugi ljudi vesele i uživaju.

Simptomi hronične usamljenost

Razlika između zdrave samoće i hronične usamljenosti se obično događa kada se fokusiramo na svoj osećaj nepovezanosti sa drugima ili kada patimo od gubitka međuljudskih kontakata.

Neki ljudi možda nisu svesni te promene, ali njihova tela i umovi će pokazivati ​​negativne efekte usamljenosti. Ključni pokazatelji da usamljenost postaje veći problem su osećanje usamljenosti i u blizini drugih ljudi, čest osećaj umora, znaci depresije, razvijanje zavisnosti, suicidne misli.

Osobe koje se bore sa hroničnom samoćom mogu prilikom pokušaja druženja sa drugima, da se osećaju potpuno iscrpljeno. Kad se neprestano osećate iscrpljeno, to može dovesti do problema sa spavanjem, slabljenjem imunološkog sistema, loše ishrane, što utiče na emocionalno, mentalno i fizičko zdravlje.

Znaci poput osećanja otupelosti, trajne želje za izolacijom, negativnog razmišljanja ili neobjašnjive promene u navikama spavanja i ishrane, ali i razdražljivost, osećaj krivice, sporiji govor ili kretanje i nemir, alarm su da je neka osoba upala u hroničnu usamljenost.

Prejedanje, pušenje, zloupotreba lekova ili preterano konzumiranje alkohola ponekad mogu da budu mehanizmi suočavanja sa problemima.

Hronična samoća može dovesti do osećaja da ne vidite vlastitu svrhu. Neki ljudi ne žele nikome da budu na teretu, ali takva izjava može biti proizvod i suicidnih misli.

Faktor „isključenosti“

Sa povećanim radom na daljinu, socijalnim udaljavanjem i izolacijom, usamljenost postaje prevladavajući i ozbiljan javno zdravstveni problem koji utiče na zdravlje i dugovečnost čak i osoba srednjeg životnog doba.

Dr Vivek Murti, američki hirurg, usamljenost opisuje kao krizu. On smatra da je ona povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti, demencije i depresije.

Za odrasle osobe starije životne dobi smanjena učestalost porodičnih kontakata, faktor „isključenosti“ iz svakodnevnog života, osećanje da su nepotrebni i „nevidljivi“, takođe je povezana sa usamljenošću.

Neobično otkriće je ukazalo i na to da što su ispitanici zdraviji, to su i usamljeniji.

Istraživači su primetili da bi to moglo da bude zbog toga što osobe koje pripadaju starosnoj grupi 60 plus, imaju veću verovatnoću da imaju zdravstvene probleme, pa ako ih nemaju, na neki se način osećaju “izostavljeno” iz svoje generacije.

Iako različite starosne grupe imaju različite uzročnike koji doprinose njihovoj usamljenosti, uobičajen je osećaj da ne rade iste stvari koje rade drugi ljudi u njihovim godinama.

Da li će se pojedinac osetiti usamljeno ili ne, zavisi od karakteristika ličnosti, ali i njegove sposobnosti da izvrši ili ispuni norme ponašanja i ciljeve karakteristične za svoju starosnu grupu, kažu istraživači.

U srednjim godinama osećamo se usamljeno ako nemamo decu, dok svi oko nas imaju, a u starijim godinama, ako nemamo porodicu i partnera ili nekog da brine o nama.