Rasti kao vrba

Stari Sloveni su bili narod koji je živeo u skladu sa prirodom i osećao duboko poštovanje prema njoj. Oni su verovali da su drveće i biljke sveti, da imaju dušu i moć, kao i da mogu da utiču na sudbinu ljudi.

Neke vrste drveća i biljaka povezivali su sa bogovima, a neka su ima služila kao zaštita od zlih sila i bolesti.

Stari Sloveni su imali različite običaje i rituale vezane za drveće i biljke, koje su prenosili i na svoje potomke.

Hrast

Najsvetije drvo za stare Slovene bio je hrast, koji je simbolizovao snagu, mudrost i večnost. Hrast je bio posvećen Perunu, bogu groma i neba, a smatralo se da je stablo hrasta dom njegovog duha. Stari Sloveni su pod hrastom prinosili žrtve bogovima, slavili važne praznike i donosili važne odluke. Hrastovu granu su unosili u kuću za Božić, kao znak blagoslova i plodnosti, odakle je ostao običaj unošenja Badnjaka.

Hrast se nije smeo seći bez posebnog razloga, jer se verovalo da bi to naljutilo Peruna i izazvalo nesreću.

Lipa

Lipa je, takođe, bila sveto drvo za stare Slovene. Bila je posvećena Ladi, boginji ljubavi i lepote. Lipa je simbolizovala nežnost, milost i ženstvenost.

Lipov cvet je bio lekovit i koristio se za pravljenje čaja, meda i parfema. Lipa je, takođe, bila drvo pod kojim su se sastajali zaljubljeni, pevali pesme i igrali kola.

Lipa se sadi sa strane kuće, blizu, ali ne i iznad garniture za sedenje.

Breza

Breza je za stare Slovene bila sveto drvo koje je bilo namenjeno Vesni, boginji proleća i mladosti. Breza je simbolizovala rast, obnovu i radost. Brezovo lišće i kora su se koristili za lečenje rana, čišćenje krvi i jačanje imuniteta.

Breza je bila drvo koje se koristilo za pravljenje metli, košara i muzičkih instrumenata. Breza se sadi na sunčanom mestu, gde može da širi svoju belinu i zelenilo.

Za brezu se verovalo, takođe, i da je prokleto drvo, jer su Isusa Hrista šibali brezovim granama.

Od suve kore breze prave se baklje (lile) koje se pale na Ivanjdan ili Petrovdan. Iz debljeg drveta breze u rano proleće se toči sok koji se pije umesto vode.

Bagrem
Po verovanjima, bagrem ne treba da bude blizu kuće. Srbi su bagrem zvali nerod (bez roda). Kalemljenje bagrema je bilo skrnavljenje.

Vrba
Vrba u srpskim verovanjima i religiji ima značajno mesto. Vrbovim grančicama se udaraju (šibaju) deca i odrasli na Mladence, Lazarevu subotu i praznik Cveti, a pri tome govore uz smeh: „Rasti kao vrba“.

Praznik vrbe je Lazareva subota – Vrbica, kada se grane ovog drveta osveštavaju u crkvi. Kora bele vrbe je lekovita kod nazeba i temperature.

Vrba iva sa svojim pupoljcima je vesnik proleća. Čim vrba ozeleni (vrbopuc), narod veruje da kod žena poraste polna želja.

Glog
Srbi su verovali da je glogov štap (kolac) najmoćnije sredstvo protiv vampira i zlih duhova – demona. Grančicama gloga momci i devojke su na Đurđevdan kitili kuće i kapije, da bi lakše našli bračnog druga.

Dren
Dren je drvo koje prvo cveta u proleće, a poslednje daje zrele plodove u jesen. Povezuje se sa zdravljem.

Na Bogojavljenje se deci daje da pojedu drenov cvet da bi bili otporni i zdravi.

Dud
Crni dud potiče iz Turske, a beli iz Kine. Obe sorte duda imaju lekovita i hranljiva svojstva.

Nije dobro za kuću i ukućane ako se žile duda podvuku pod kuću, veruje se da će tada kuća opusteti.

Pored drveća, stari Sloveni su, takođe, obožavali i neke začinske biljke, koje su smatrali svetim ili magičnim.

Bosiljak
Bosiljak prati svakog Srbina kroz sve ozbiljnije prilike u životu: od rođenja do smrti. Bosiljak je božji cvet i prvo se u bašti posadi on, pa tek drugo cveće.

Osveštanom vodicom sveštenik kropi vernike i blagosilja uz pomoć svežnja stukova bosiljka.

Na Bogojavljanje, u vodu koja se ujutru donosi sa izvora, stavlja se bosiljak da se svi ukućani umiju.

U vodi u koju je potopljen bosiljak kupa se porodilja posle porođaja, kao i novorođenče do četrdeset dana.

Na Božić, izvor sa kojeg se pije voda kiti se bosiljkom.

Stari Srbi su u crkvu nosili struk bosiljka i stavljali ga pored ikone. Dva dana u godini posvećeni su bosiljku: Sveti mučenici Makaveji i jesenji Krstovdan. Tada se bosiljak osveštava u crkvi i čuva za religijske potrebe i zdravstvene tretmane.

„Duša mu na bosiljak miriše“, kaže se za dobrog i verujućeg čoveka.

Ruzmarin

Jedna od takvih biljaka bila je ruzmarin, koji je bio posvećen Svarogu, bogu vatre i kovača.

Ruzmarin je simbolizovao vernost, pamćenje i zaštitu. Koristio se za pravljenje venaca, koji su se nosili na glavi ili stavljali na grobove.

Ruzmarin se, takođe, koristio za pravljenje mirisnih ulja, koja su se mazala na telo ili palila u lampama.

Ruzmarin se sadi na suvom i kamenitom tlu, gde može da razvije svoj aromatični miris.

Kopriva

Druga sveta biljka za stare Slovene bila je kopriva, koja je bila posvećena Morani, boginji smrti i zime. Kopriva je simbolizovala bol, patnju i otpor.

Kopriva se koristila za pravljenje konca, platna i odeće, koje su se nosile kao znak pokore ili kazne.

Čaj od koprive je lekovit za krv, jetru i bubrege. Kopriva se sadi na vlažnom i plodnom tlu, gde može da raste i širi se.

Kamilica

Za stare Slovene kamilica je bila posvećena Dajbogu, bogu sunca i bogatstva. Kamilica je simbolizovala sreću, blagostanje i mir.

Kamilica se koristila za pravljenje venaca, koji su se bacali u vodu ili stavljali na pragove.

Čaja je lekovit za želudac, nerve i kožu. Kamilica se sadi na otvorenom i svetlom mestu, gde može da prima sunčevu svetlost i toplotu.

Zova
Kod Srba, ali i kod nekih drugih naroda, zova je demonsko drvo. Kora, list, cvet i plod imaju primenu u narodnoj medicini. Na osušenom drvetu zove zimi raste lekovita pečurka poznata pod imenom Judino uvo. Tamo gde u nekom redu niče zovino drvo, nalazi se plitak podzemni vodeni tok.

Bršljan
Bršljan je drvo ljubavi do smrti, jer se obavija oko drugog drveta koje se na kraju osuši. Grančice bršljena se stavljaju u venčiće koje prave devojke. Na Božić se bršljanom kiti kuća, jer tada ima plodove i lišće.

Leska
Leska čuva od groma, jer je po verovanjima od Isusa blagoslovena. Na Đurđevdan se od leskovih grančica prave krstići kojima se štite kuće i imanja od zlih i opasnih sila. Jedna grana se rascepi nožem, pa se kroz nju protne druga i tako se napravi krstić.

Pod leskom se ponegde može naći okamenjena munja u obliku kamene loptice do veličine jajeta, crne ili sive boje, sa mirisom na barut. Ko je nađe smatra se da je našao sreću i treba da je čuva.

Ljubičica
Cvetove ljubičice žene su poklanjale muževima, a devojke momcima da bi se zauvek voleli.