Za bolno grlo i borbu s bakterijama

Dugo se nije znalo šta su lišajevi. Tek u 19. veku otkriveno je da su lišaji zajednica – simbioza algi i gljiva. U toj zajednici oni se međusobno potpomažu i dopunjuju u ishrani.

Lišaji se najčešće sreću na kori šumskog drveća, na kamenjarima, na vlažnijem zemljištu, na zidovima zgrada i krovovima kuća. U severnim predelima Zemljine kugle, gde je klima hladna, lišaji su rasprostranjeni na velikim površinama.

Prirodni antibiotik

Lišaji su, iz niza razloga, veoma specifična grupa organizama. Zbog nekih svojih osobenosti nemaju jasno definisano mesto u sistemu živog sveta. Različita su shvatanja naučnika o tome šta su, zapravo, ovi organizmi.

Lišajevi su kosmopoliti, rasprostranjeni su širom sveta. Oni su sposobni da žive u prilično surovim uslovima sredine, kao što su pustinje, osiromašena staništa, kamenjari, lednici, itd.

Mnogi lišajevi imaju ekonomsku vrednost kao sirovina u farmaceutskoj industriji, medicini i kozmetici, a pre svega za proizvodnju parfema. Tako se Evernia vrste koriste u industriji parfema, islandski lišaj (Cetraria islandica) i mnoge druge kao lekovite vrste (sadrže antibiotike), a za neke se smatra da stvaraju antikancerogene materije. Islandski lišaj je poznat u narodnoj medicini još od 17. veka pod imenom lišaj za pluća ili lišaj protiv groznice. Često ga zovu još i Islandska mahovina, jer su u prošlosti sve biljke koje liče na mahovinu smatrane mahovinom i tako i nazivane.

Pripada porodici lišaja (Parmeliaceae), ima izgled žbuna i grana se u kovrdžave „listove”, čija se veličina kontinuirano smanjuje.

Od biološki vrednih materija sadrži vitamine A, B12, Ce, usinsku kiselinu, gvožđe, jod, kalaj, cink, bakar, silicijum, titan, mangan, kadmijum, polisaharide, lipide, pektine, organske materije, glukozu, galaktozu, skrob, pigmentne materije. Usinska kiselina ima izuzetna antibiotska svojstva i upravo zbog toga islandski lišaj se smatra važnim prirodnim antibiotikom.

Zahvaljujući ovakvom biohemijskom sastavu islandski lišaj ispoljava: antibakterijsko, protivupalno, umirujuće, antioksidantno, imunostimulirajuće dejstvo.

Lekoviti preparati na bazi islandskog lišaja su efikasni u borbi protiv stafilokoknih i streptokoknih infekcija i koriste se za lečenje kožnih bolesti, kao što su čirevi i gnojne rane. Primenjuju se kod svih vrsta prehlada, kod upala usne šupljine i ždrela, kod bronhijalnog katara, kašlja, prehlade s mnogo sekreta. Primenjuju se i kod svih oboljenja pluća, zato što ih čisti i jača. Zatim, koriste se za jačanje i čišćenje sluznice želuca, creva, slezine, jetre, gušterače, bubrega i mokraćne bešike.

Preparati islandskog lišaja odlični su u lečenju kašlja i upala gornjeg dela disajnih puteva. Zahvaljujući gorkim materijama i sluzi (polisaharidi) deluju tako da oblažu zaštitnim slojem nadraženu i oštećenu sluznicu. Deluju protivupalno i smanjuju nadražajni kašalj. Preparati se preporučuju za zaštitu isušene sluznice gornjih disajnih puteva, koja se najčešće javlja za vreme hladnijih dana u godini, za pomoć pri dodatnom naporu glasnica, u stanjima otežanog disanja kroz nos, za smirivanje upala usne šupljine i ždrela. Takođe, lišaj ispoljava i imunostimulirajuće dejstvo: pospešuje stvaranje crvenih i belih krvnih zrnaca, pomaže u lečenju malokrvnosti. Nakon preležanih iscrpljujućih bolesti krepi i jača organizam.

Pastile ili sirup

Preparati islandskog lišaja na tržištu su najčešće u obliku pastila za grlo, čaja, tableta i sirupa.

U severnim predelima naše planete islandski lišaj se nekada davno koristio kao hrana za ljude i životinje. Suvi lišaj se mleo u brašno i od toga pravio hleb. Služio je i kao povrće, odnosno kao prilog uz jela od mesa.

Islandski lišaj vrlo je važan u ekologiji jer ne podnosi zagađen vazduh, tako na mestima gde on raste znamo da je vazduh čist.