Jeste li probali hercegovački sir iz ovčije kože

Ako ste gost u Hercegovini nema kuće u kojoj vas neće poslužiti torotanom ili sirom iz „mješine“. Ovaj autohtoni sir poseban je pre svega zbog toga što se čuva u ovčijoj koži koja mu daje specifičan ukus i miris. Sa ponosom ga , kao delikates, služe i ugostitelji u najboljim restoranima, jer odlično ide uz vino, ali i pršut, leti se služi samo sa paradajzom, a često i sa kačamakom i maslom. Neizostavno je predjelo i na slavskoj trpezi. Zbog specifičnog načina proizvodnje možda je i jedini sir koji se ne može proizvoditi industrijski. Proizvodi se najčešće od nepasterizovanog kravljeg, a nešto ređe od ovčijeg ili kozjeg mleka. Pošto se zagreje na temperaturi od 31 do 35 stepeni, u mleko se dodaje prirodno sirište i za sat vremena se oblikuje sir i stavlja pod presu. Kada se dobro ocedi sir se odlaže u drveno bure i čuva dok se ne prikupi dovoljna količina za jedan „mijeh“. Ovčija koža je posebno pripremljena, mora biti suva i nekoliko dana odimljena pre korišćenja.

VEGETACIJA I KLIMA

Pripremljen sir se lomi rukama i stavlja u „mijeh“, soli krupnom solju i pritiska tako da u sadržaju ne ostane vazduha(jer bi se u suprotnom pokvario). Kada se popuni, „mijeh“ se čvrsto zatvara i ostavlja narednih dva do tri meseca da odstoji. Počinje proces zrenja sira koji kada je pripremljen mora da ima ujednačenu boju, da se mrvi i da je dovoljno suv. Ima specifičan ukus i veoma oštar miris upravo zbog čuvanja u ovoj ovčijoj koži. Kažu da na specifičan ukus ovog sira utiče vegetacija, klima, kao i vrste biljaka kojima se stoka hrani. Etnolozi tvrde da se ovaj proizvod prvi put pominje u 14. veku i to u spisima Dubrovačkog arhiva. Njegova proizvodnja je karakteristična za celokupno dinarsko područje, ali u Hercegovini, posebno u opštini Nevesinje se tradicionalno proizvodi.

AUTENTIČNO IZ KATUNA

Proizvođači iz ovog kraja tokom leta odlaze na planinu u katune i tamo prave ovaj sir koji stiže za prodaju početkom jeseni. Smatra se da je ovaj specijalitet nastao kao jedan vid konzerviranja sira prilikom boravka u katunima. Interesantno je da se pravi na isti način kao i u srednjem veku. Ovaj specijalitet Hercegovine upisan je i na preliminarnu listu nematerijalnog nasleđa UNESKO-a još pre dve godine. Inicijativu je pokrenula lokalna organizacija 'Slou fud“  iz Trebinja. Pošto je ova organizacija pokrenula projekat 'Virtuelno putovanje - tragovima predaka', u kome su osnova bila tradicionalna jela i pića na području istočne Hercegovine i prvenstveno njihova zaštita, a zatim i promocija,kako kažu, došli su na ideju da nominuju ovaj sir za UNESKO-vu listu nematerijalnog nasleđa.