I znanje je na „sale"

Da nam ne bude dosadno i da se skroz ne opustimo u svojim ušuškanim životima u kojima su nam jedina preokupacija potrošačka groznica i „Crni petak”, makar bio i pred kraj meseca kada nam je novčanik najtanji, pobrinuli su se neki „veseljaci”, lažni „teroristi”, akcioni junaci, virtuelni „džokeri” koji su, kao u kakvoj igrici, opet digli beogradske škole na noge, izazivajući tenziju i paniku...

Lažne dojave o bombama u obrazovnim ustanovama prihvatamo tako olako. Ovako bezbednosno opasnu situaciju niko ne doživljava ozbiljno. Jer smo navikli. Đacima dobro dođe za izbegavanje pismenih i kontrolnih pred kraj polugodišta, razrednim starešinama povod za ponovno javljanje na roditeljskim vajber grupama... a specijalne policijske snage ne mogu da stignu da provere svaki kutak beogradskih škola. Malo akcije i uzburkanih strasti kao da svima dobro dođe. I kako je moguće da se jedna ovakva šala otela kontroli i da nam je postala svakodnevica i već uobičajena rutina...

Šta će biti kada jednom zaista eksplozivna naprava odjekne u učionici ili školskom dvorištu sa nesagledivim posledicama... Hoće li to opet biti nova atraktivna tema za medije i novinare, još jedna Instagram i Tik-tok priča... Sa mnoštvom pratilaca i lajkova... I kako je moguće da sa ovim šaljivdžijama ili, pak, zaludnima, niko ne može da izađe na kraj? Ko su ti koji se ovako neslano šale i „razmrdavaju” nam učmalu stvarnost? Dok s druge strane roditelji pojedinih beogradskih opština dižu glas o manjku obrazovnih ustanova... Jer su nam škole postale tesne i skučene... I to u vremenu kada znanje i obrazovanje nikad nije imalo nižu cenu! Rasprodaja je još u toku, cene padaju u trgovinskim lancima, pa u skladu sa tim i znanje je na „sale”.

I dok tenzija i neizvesnost rastu uoči izbora, a politički reklamni blokovi zauzimaju nam prostor na malim ekranima, pravih kvalitetnih konstruktivnih TV debata je sve manje. Kao da smo izgubili kritičku svest, osećaj za racionalno, za argumentovan stav.... Sve se pretvorilo u kakofoniju, haos, buku... Gde su se izgubile emisije poput „Dvougla”, „Kulturnog nokauta” u kojima su autorskom inventivnošću i promišlju, uz pametno osmišljenu montažu, nokautirani stavovi neistomišljenika. Može i tako, ali TV voditeljima kao da je najlakše da u studiju okupe političare i puste ih da se nadglasavaju...

Rijaliti estetika je pobedila i zaposela sve frekvencije... Kultura dijaloga, šta to beše? A i što bi, kada tako pričamo i sa komšijama, u prodavnici, saobraćaju, na radnom mestu, sa kolegama... Samo jako, glasno, agresivno. Jer, izgleda, to je jedini recept za uspeh. Ko se više dere i svađa, taj je u pravu i taj vredi. Kulturni, povučeni, uzdržani u startu gube bitku. Dok drugi, samoproklamovani voditelji postadoše u međuvremenu stručnjaci za sve... I lajfkoučevi, reiki eksperti... Pi-arovi i samopromoteri... Nažalost, veći deo jutarnjeg programa posvećen je pričama o sopstvenosti, ličnim „umišljenim” uspesima TV voditelja, reklamama i promocijama, a manje onima koji su to jutro poranili i izdvojili vikend da dođu u studio i nešto kažu...

Serija „Poziv” u kojoj je izdominirala, kako bi rekli mladi, glumica Mirjana Joković, koja se posle 16 godina vratila na mali ekran, nije nas samo zabavila, zadržala vikendom uz TV, već pomalo i osvestila... Sprega kriminala i vlasti svakako je jedna od uvek zahvalnih i atraktivnih tema scenarista i reditelja, a kod nas tema napretek...

I ne samo toga... Ingeniozna i duhovita „Popadija” podsetila nas je i kakvi smo zaista... Svaki stanovnik Donjeg Vrcnja slika je i prilika nas samih, koliko smo zavidni, ljubomorni, sujetni, alavi, nezahvalni, svadljivi... Oče naš, deset božjih zapovesti i sedam smrtnih grehova ovih dana preko nam je potrebna lekcija... Za sve je kriv „Crni petak”!