Kojom brzinom da hodam, koliko da vežbam

Čak i osobe koje imaju dijagnozu srčane insuficijencije ne treba da budu prikovane za stolicu i da vreme provode zatvoreni u kuću. Fizička aktivnost za njih je deo lečenja, baš kao i za sve druge pacijente s kardiovaskularnim oboljenjima, pa i za one koje muči visok krvni pritisak.

Ovo je tek jedna od preporuka profesorke na Medicinskom fakultetu, dr Ivane Nedeljković, kardiologa i predsednice Udruženja za sportsku kardiologiju. Ona je učesnicima nedavnog simpozijuma „Škola hipertenzije” pokušala da objasni šta je bezbedna fizička aktivnost za nekoga ko ima dijagnozu srčanog oboljenja ili visok krvni pritisak.

Sastavni deo lečenja

Na to pitanje, priznali su na skupu, ni lekari ponekad nemaju pravi odgovor i sa zadrškom daju savete o tome, iako nema više specijaliste koji u svom domenu neće preporučiti fizičku aktivnost kao sastavni deo lečenja ili održavanja tela u dobrom zdravstvenom stanju.

Šta sme, a šta ne sme da radi čovek s dijagnozom hipertenzije, kojim sportom može da se bavi, koliku razdaljinu sme da pređe bez straha da će mu to naškoditi, kojom brzinom da trči, hoda, šeta?

Da odluči sam, nije baš tačan odgovor na ovo pitanje, rekla je profesorka Ivana Nedeljković.

– Fizički trening ključni je faktor kardiovaskularne prevencije. Preporuke kažu da svako treba da vežba, da ima svakodnevnu fizičku aktivnost ili bar u određenom broju dana, jer je to dodatna mera lečenja za sve kardiovaskularne bolesti – podseća ona.

S druge strane fizička aktivnost mora da bude dozirana, a način vežbanja, dužina i intenzitet zavise od godina života, ranijeg sportskog života, fizičke kondicije, pa i dijagnoze.

Zato nije svejedno da li će osoba izabrati takozvano dinamičko, aerobno vežbanje (brzi hod, plivanje, vožnju bicikla) ili statičko (recimo, dizanje tereta). I jedno i drugo vežbanje dovode do povišenja pritiska, ali dinamička, aerobna manje podižu krvni pritisak. Ako se neko odluči za teretanu i dizanje većih tereta, a za to je nepripremljen i pati od hipertenzije, donji i gornji pritisak mogu da porastu toliko da on zbog komplikacija tokom ili nakon treninga završi u Hitnoj pomoći.

– Normalno je da tokom napora krvni pritisak raste i svakoj osobi, jer ako ne raste ne bi bilo dobro. Međutim, ne treba zaboraviti da ozbiljnija opterećenja, na primer dizanje tegova, podižu pritisak čak i do 250 mmHg kod sistolnog i do fantastičnih 180 mmHg dijastolnog (donjeg) –  upozorila je doktorka.

Evo šta je bezbedno: osoba kojoj je postavljena dijagnoza hipertenzije treba da se bavi nekom rekreativnom aktivnošću u trajanju od najmanje 30 minuta (hodanje, trčanje, vožnja bicikla, plivanje, može i da se ide i u teretanu, ali da se ne preteruje) pet od 7 dana u nedelji. Specijalističkim kardiološkim pregledom, testom fizičkog opterećenja i ergospirometrijom lako se utvrđuje u kakvom je neko fizičkom stanju i kakva mu je kondicija, a onda se mogu odrediti i zone napora aktivnosti.

Dr Ivana Nedeljković je objasnila da se danas puls nekoga ko vežba može lako pratiti na digitalnim uređajima ili pametnom ručnom satu. Moguće je uneti u uređaj i maksimalno ciljanu frekvenciju pulsa i time odrediti zonu napora aktivnosti. I nijedna zona nije zabranjena za osobu ako ona ima dobro regulisan krvni pritisak, samo je pitanje oblika vežbanja.

Ona je podsetila da vežbe snage treba da budu umerene. Efikasne su ako se rade dva do tri dana u nedelji, čak i kod starijih osoba i ljudi srednje dobi, jer doprinose održavanju snage mišića, pošto nije dovoljno samo šetati, treba u vežbanje uključiti i veću grupu mišića.

Na test opterećenja uz redovnu terapiju

Za početak bezbedne fizičke aktivnosti, podsetila je lekar, svom pacijentu treba da uradi detaljnu procenu stanja što podrazumeva kompletan pregled, laboratorijsku analizu, dijagnostike metode... Onima koji su potpuno fizički neaktivni treba da objasni da je najbolje da prvo krenu sa šetnjom, recimo, dve nedelje, pa da onda povećavaju fizičku aktivnost. S pacijentima koji se već bave nekom fizičkom aktivnošću treba eventualno da razmotri intenzitet vežbi, proceni da li imaju neke tegobe pri fizičkoj aktivnosti, dodatne bolesti...

Dr Ivana Nedeljković je skrenula pažnju i na pravilo da na test opterećenja pacijent uvek treba da dođe pod terapijom – ni antihipertenzivna terapija, ni beta-blokatori se ne ukidaju, jer, kako je kazala, to može da bude opasno, test će trajati kraće i obično će pacijent morati da radi test iznova.

Zbog diuretika se pada na antidoping kontroli

Nisu svi lekovi za lečenje visokog pritiska dozvoljeni za sportiste i posvećene rekreativce, neki su zabranjeni zakonom, podsetila je prof. dr Ivana Nedeljković. Time može da se naškodi pacijentu, ali i da se lekari posle neke sudske ekspertize nađu na optuženičkoj klupi.

– Ako neko ima hipertenziju, ali želi da trči maraton, da vozi bicikl dok ne padne ili da u teretani besomučno vežba, on je ozbiljan sportista rekreativac i za njega su beta-blokatori zabranjeni. Takođe, postoji lista lekova za srčane bolesti koje su zabranjene u takmičarskim sportovima. Beta-blokatori su na listi WADA (Svetske antidoping agencije), zatim diuretici su zabranjeni u svim takmičarskim sportovima, kao i kombinovani lekovi koji sadrže diuretik. Preporuka je i da se ne zloupotrebljavaju neselektivni nesteroidni antiinflamatorni lekovi koji mogu da povećaju pritisak – objasnila je dr Nedeljković.