Na radost i spasenje

Božićni post počinje 28. novembra i traje do 6. januara. U toku posta ne jedu se meso, beli mrs i jaja. Ulje i vino nisu dozvoljeni sredom i petkom, tada se posti „na vodi”. Riba se jede subotom i nedeljom kao i na Vavedenje Presvete Bogorodice, čak i ako praznik padne u sredu ili petak.

Poslednje nedelje posta posti se strože, bez upotrebe ribe, po mogućnosti „na vodi”. Na Badnji dan se ne upotrebljava ni ulje, ni vino. Veoma je važno da pravoslavni hrišćani, u zemljama u kojima se novogodišnji praznici slave po novom kalendaru, u vreme božićnog posta ne prekidaju suzdržavanje od mrsne hrane, već da Novu godinu proslave po pravoslavnom kalendaru, poštujući tradiciju svojih predaka i crkvena pravila. Kada je slava, za slavara i njegove goste post se razrešuje na ribu.

I to nije sve, vrlina hrišćanskog posta ne svodi se samo na ishranu. Istinski post nije samo odricanje od različite hrane, nego odricanje od strasti i grehova: da nikome ne učinimo nepravdu, da oprostimo bližnjem za uvredu koju nam je naneo, za zlo što nam je učinio, za dug što nam je dužan.

Iskušenja su velika. Ako si saveznik telu, oslabićeš duh. Dok ako si saveznik duhu, potčinićeš telo. Ukoliko želiš da ojačaš svoj duh, kroti telo postom.

„Primite post s radošću. Primite siromašni svoga drugara. Primite sluge vaš odmor. Primite bogati njega koji vas spasava od opasnosti prejedanja i koji čini ukusnim ono što od stalne upotrebe postaje bezukusno. Ne tvrdi kako ne možeš da postiš, navodeći kao izgovor bolest ili telesnu nemoć, pošto, s druge strane, celog života svoga mučiš telo svoje sa proždrljivošću. Znam vrlo dobro kako lekari mnogo češće nalažu bolesnicima oskudnu dijetu i post nego raznovrsnost i obilnost hrane”, poruka je Svetog Vasilija Velikog.

Pravoslavni post ima elemente vegetarijanske i mediteranske ishrane, pa stručnjaci ističu da je potpuno na liniji savremenih naučnih saznanja vezanih za zdravu ishranu. Post iz jelovnika isključuje namirnice životinjskog porekla koje su izvor belančevina i zasićenih masnoća koje utiču na povišen nivo holesterola i razvoj ateroskleroze. 

MUSAKA OD PŠENICE I SUVIH ŠLjIVA

Potrebno je:

800 g krompira

200 g pšenice

80 g suvih šljiva

20 g oraha

4 kašike paradajz-pirea

suvi začin

pola kašike ruzmarina

Krompir iseći na tanke kolutove, pšenicu skuvati, a suve šljive malo obariti.

U vatrostalnu činiju ređati prvo krompir, sitno seckane suve šljive, a zatim pšenicu pomešanu s orasima.

Paradajz-pire razblažiti vodom u kojoj se razmuti suvi začin po ukusu i time preliti musaku. Posuti je ruzmarinom i peći 45 minuta na 200 stepeni.

POSNE PAPRIKE

Potrebno je:

sveže paprike

pečurke

praziluk

paradajz u tubi

pirinač

so, biber, peršun

Izdinstati iseckane pečurke i praziluk na vodi, obariti pirinač, sve spojiti i dodati začine. Paprike puniti smesom, poređati u tepsiju, zaliti paradajzom razmućenim s malo vode da ogreznu i peći na umerenoj temperaturi. Povremeno okretati dok paprika ne omekša.

SLATKE KUGLICE

Potrebno je:

100 g mlevenih suvih šljiva

100 g mlevenih oraha

100 g mlevenih badema

100 g mlevenih suvih smokava

50 g mlevenih lešnika

malo meda

malo limunovog soka

Spojiti navedene sastojke pa dodati med i limunov sok da se sastojci uvežu i da se loptice oblikuju. Uvaljati ih u mlevene lešnike, prethodno malo propečene, i poslužiti.