Istrajni čuvar zavičaja

Izbice je selo ispod ogranka planine Rogozne, oko pet kilometara udaljeno od Novog Pazara. Ovo je jedno od retkih srpskih sela gde se deca rađaju, a meštani podižu razne zgrade i ne razmišljaju o odlasku. Posebno je to retkost za planinska mesta od Rogozne prema Goliji.

Meštani Izbica, uz svesrdnu podršku novopazarskog pisca Zorana Jeremića, organizovali su se u udruženja i mnogo toga zajednički uradili. Za poslednjih četvrt veka podigli su crkvu, seoski dom, napravili biblioteku, slikarski atelje, osnovali kulturno-umetničko društvo sa četrdesetak članova.

Uz pomoć države asfaltirali su prilazne puteve, osnovali i poljoprivredno udruženje i u svakom smislu mogu da posluže za primer mnogima. Nažalost, svedoci smo da se sela, a posebno ona planinska, gase i nestaju, što očigledno nije slučaj i s ovim mestom koje ima 360 stanovnika, više nego pre Drugog svetskog rata i posleratne urbanizacije.

Zoran Jeremić, pravnik po zanimanju, odrastao je u gradu, ali kako su njegovi preci iz Izbica, odlučio je da pomogne svom kraju. On je, između ostalog, zaslužan i što je u ovom mestu sagrađena Crkva Svete Trojice. Trenutno je u toku freskopisanje, kako bi i enterijer bio završen.

– Temelji hrama Svete Trojice u Izbicama, na granici s Kosovom i Metohijom, osveštani su 10. oktobra 1999. godine. To je bio prvi hram koji je počeo da se gradi, posle te naše tuge, bola i žalosti. Zato su naša radost i upornost bile velike, jer uvek je jača sila koja stvara od one koja uništava – kaže Jeremić i dodaje da su im tokom gradnje bile uvek na umu reči patrijarha srpskog g. Pavla, da se kuća gradi za čeljad, a crkva za narod.

Uz pomoć i razumevanje velikog broja priložnika 2005. godine hram je osveštan i izgrađen u stilu raške škole. Posle izgradnje crkve u selu je sagrađeno još dvadeset novih kuća. Niko se nije odselio, a ima i povratnika iz grada.

– Sada je u toku freskopisanje enterijera Svete Trojice, pa su dobrodošli svi koji žele da pomognu. Donatori i priložnici mogu po želji da odaberu fresku ili sliku koju bi želeli da vide oslikanu u hramu – kaže Jeremić, koji je i predsednik Udruženja „Prijatelji Izbica”.

Zoranov životni put nije bio lak. Završio je Pravni fakultet u Kragujevcu, ali tokom studija radio je mnoge poslove da bi obezbedio sredstva za život. Bio je noćni čuvar u štampariji jer mu je tako ostajalo više vremena da uči, kasnije je prešao na mesto magacionera, pa komercijaliste. Potom je posao našao u osiguravajućim kućama, pa zatim u Centru za socijalni rad u Domu za stare, a zatim i u sektoru za rad s maloletnim prestupnicima. To bogato životno iskustvo usmerilo ga je ka humanitarnom radu. Predstavnik je humanitarne organizacije „Sena i Sava” iz Pariza, osnivač i predsednik Udruženja poljoprivrednika Izbice, član Upravnog odbora „Zadužbine Rodoljub Nićiforović”, osnivač biblioteke „Svete Trojice” u tom selu, član Književnog društva KiM.

Na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu održana je promocija Jeremićevih dela. Bila je to prilika da popričamo s njim. Napisao je romane „Ožiljci”, „Pismo”, „S one strane ćutanja”, „Zarijina teskoba”. Njegova dela objavljuje Zavičajna biblioteka „Dositej Obradović” iz Novog Pazara.

Jeremić je klasičan zavičajni pisac, teme i motive bira u novopazarskom kraju, dočarava publici likove iz svog detinjstva i mladosti, istakao je Enes Nikšić, direktor zavičajne biblioteke.

Književni kritičari se slažu u oceni da je Zoran Jeremić istrajni čuvar svoga kraja od zaborava.

Učinjenom poslu mane nema

Unukama Nikolini i Kseniji posvetio je knjigu sakupljenih narodnih umotvorina. U knjizi „Da li su pogrešili” sakupio je i zapisao veliki broj narodnih poslovica, izreka, uzrečica, doskočica.

„Ako tebi nije do sebe stalo, šta od drugoga da očekuješ”, „Ako te blesav prevari, onda si duplo prevaren”, „Ko živi na kredit, umire na rate”, „Ko zlima oprašta, dobrima škodi”, „Teže je lagati bez greške, nego govoriti istinu”, „Učinjenom poslu mane nema”, „Uvek sumnjajte u velika obećanja”, ali da i mi dodamo – ne sumnjajte u Zoranov veliki entuzijazam.