Važno je da znaš ko si kad aplauzi utihnu

U Čačku, Prestonici kulture 2023, zasluženo, na tronu se ove jeseni našla i primadona i operska diva Radmila Bakočević, profesor emeritus. Uvek je s ponosom isticala da je Čačanka, a od svih priznanja i titula koje je tokom briljantne karijere stekla, u prvi plan i danas stavlja ulogu domaćice, majke, supruge i bake.

Čačani su joj nadenuli titulu dama Radmila, jer ona i danas aristokratski nenametljivo pleni lepotom i otmenošću. Važi za umetnicu s najviše otpevanih predstava u 20. veku, raskošnim glasom iznela je gotovo sve napisano za pozornicu, u Narodnom pozorištu pevala je 43 sezone. Umetnički neprevaziđeno iznela dela Verdija, Pučinija, Štrausa, Vagnera… U ulozi Belinijeve „Norme” na scenu se popela više od 500 puta, koliko nije ni Marija Kalas, niti bilo koja druga operska pevačica u ulozi prvosveštenice galijskog hrama.

Za sebe je znala da kaže: „Važno je da znaš ko si kad aplauzi utihnu.”

Najlepše u dvorištu Vasovića

I danas, u devetoj deceniji čvrsto stoji na nogama, pokazujući na delu radost življenja i uspeha, a za sve to je,  kako tvrdi, pelcer ponela iz grada na Moravi. Tačnije iz roditeljske kuće oca Đorđa i majke Darinke.

– Najlepše se osećam kada dođem kući, a to je naše dvorište Vasovića, u Čačku, kod „Crnogorca”. Iako sam nažalost izgubila oba brata, Dragana i Srećka Vasovića, jedan je bio direktor Elektrodistribucije, drugi direktor Šumskog gazdinstva, ovde i dalje imam svoj deo porodice – priča Radmila.

Odrasla je u Čačku, baš tu stekla najbolju prijateljicu, danas doktorku u penziji Amaliju Aćimović.

– Druženje smo započele kada smo imale šest godina. Zahvaljujući njoj i njenoj porodici krenula sam na muzičku akademiju. Amalijina mama, tetka Ružica, jednom mi je rekla: „Sine, učiteljica može biti svaka devojka koja tu školu završi, ali to što ti možeš, ne može svako” – priseća se primadona.

Ipak, u Beograd je mogla da krene tek pošto je završila učiteljsku školu u Užicu, jer je tako odlučio strogi otac Đorđe, upravnik „Rasadnika Guča”. Nakon što je stekla zvanje učitelja, on je dozvolio da se Radmila muzički obrazuje u Beogradu.

– Tako je 1951. usledio moj dolazak u Beograd i prijemni ispit na akademiji. Ja sam tada primljena, ali sam najpre morala da završim srednju muzičku školu, a potom da krenem na akademiju, otac to naravno nije znao. Za dve godine završila sam srednju, a za isto toliko i akademiju – priseća se diva svojih početaka u prestonici.

Radmila kaže da je uticaj porodice u Čačku bio presudan za sve što je u životu radila. Uvek se znalo za red. Kasnije, ma kakve blistave uloge igrala, kada se zavesa u Operi spusti, znala je da je kod kuće u porodici sa suprugom Aleksandrom i ćerkom Magdalenom. Tada je bila domaćica, majka, supruga, a danas baka.

– To je moja najbolja glavna uloga, ona nikada ne prestaje – kaže kroz osmeh naša sagovornica dodajući da je prvi put na godišnji odmor otišla kada se udala.

Čačani pamte da je Radmila pre nekoliko godina na jednom veselju u Preljini, na opšte oduševljenje prisutnih, otpevala nekoliko starogradskih pesama. Bilo je to na venčanju unuke Ane, ćerke njenog brata Dragana, koja je danas učiteljica u Berlinu, takođe talentovana za pevanje.

– Volim ja narodnu i starogradsku muziku, često rado zapevam. Čak sam za RTB snimila i ploču s brojnim numerama. Međutim, kako su me karijera i život nosili na druge strane, za to je uvek bilo malo vremena – kaže primadona.

Priznaje da kafane nikada nije volela. Vaspitanje koje je stekla u građanskoj porodici u Čačku nalagalo je da pristojna devojka iz dobre kuće tamo ne odlazi.

– Tokom karijere kafana mi je uvek bila asocijacija da tog dana nemam u kući pripremljen ručak. To se događalo zbog nastupa, premijera, spremanja novih uloga, pa sam u kafanu morala ići zbog ishrane. A to nisam volela, najudobnije sam se oduvek osećala za svojim stolom, pod svojim krovom, s porodicom. Odrasla sam u jednom drugačijem vremenu kada kafana nije išla uz devojku, pa je to tako i ostalo –priča naša sagovornica.

Dodaje da se u njenoj kući u Čačku uvek večeralo u osam sati, da se znao red za stolom, ali i van njega.

Ponosna na svoje učenike

Radmila Bakočević je i danas prisutna u svetu umetnosti i muzike, ali kroz pedagoški rad s mladim, talentovanim umetnicima. Iza sebe ima čitavu plejadu ostvarenih operskih solista. Među njima su Jadranka Jovanović, Jasmina Šajnović, Jasmina Trumbetaš Petrović, Oliver Njego, Nataša Jović Trivić, Suzana Šuvaković Savić, Dejan Maksimović, Violeta Pančetović Radaković, Marina Trajković Bidžovski, Vojislav Spasić, Katarina Simonović, Aleksandra Angelov, Ljubica Vraneš, Marko Kalajanović, Dragutin Matić, Lidija Jevremović, Tijana Đuričić, Nevena Lepojević...

– Svi moji studenti su pre svega dobri ljudi. Danas su učitelji i uzori mladima. Posebno bih istakla Olivera Njega. Moj dobri Oliver odabrao je pedagoški put, mada i danas mislim da je daleko veće visine mogao da dosegne kao solista. On je danas član moje porodice, komšija u zgradi, vozač kad zatreba i uvek je tu za svoju profesorku – kaže Radmila.

Svetski poznata operska diva rođena je u Guči, a odrasla u Čačku. Iako decenijama ne živi u gradu na Moravi, i danas u govoru koristi prepoznatljiv čačanski „pevajući” akcenat.