I buka diže krvni pritisak

Zagađeni vazduh i buka od sada će se nalaziti na dugoj listi faktora rizika za visok krvni pritisak, pored već dobro poznatih uzroka kao što su gojaznost, masnoće u krvi, stres, pušenje ili nekretanje. Evropsko udruženje za hipertenziju u najnovijim preporukama prvi put je izdvojilo i dva činioca iz životne sredine kao faktore rizika.

O tome je na nedavnom simpoziju „Škola hipertenzije” govorila prof. dr Katarina Paunović s Instituta za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu. Ona je objasnila da je aero-zagađenje kompleksna smeša različitih gasova i čestica koji se mogu naći u vazduhu, a stigli su iz saobraćaja, industrije, objekata koji produkuju toplotnu ili električnu energiju, uključujući i čuvena kućna ložišta koja su naš najveći problem. Ta smeša je vrlo promenljivog sadržaja i da bi se proglasilo da postoji aero-zagađenje, moraju da budu u vazduhu prisutne određene materije, gasovi ili čestice u određenoj količini, onoj koja dovodi do oštećenja zdravlja ljudi.

Opasan je neprijatan zvuk

– Dati definiciju buke već je teže: to je neki neželjeni zvuk, ali nije svaki zvuk buka. Ono što ga čini faktorom rizika jeste naša interpretacija. Ljudi žele da slušaju glasnu muziku, izlažu se buci u nekim određenim okolnostima. Definicija buke danas se zasniva na reči štetan zvuk, znači onaj koji po svojim fizičkim, odnosno akustičnim karakteristikama dovodi do oštećenja psihičkog ili fizičkog zdravlja čoveka. I on je faktor rizika za visok krvni pritisak, ali i za cerebrovaskularne i kardiovaskularne bolesti – objasnila je doktorka Paunović.

Ukazala je da treba razlikovati kratkoročni efekat na zdravlje od dugoročnog. Kada se veliki broj ljudi izloži jednoj epizodi aero-zagađenja, dokazano je da u kratkom vremenskom periodu mnogi imaju akutno povećanje krvnog pritiska. Posledica toga je bilo češće bolničko lečenje zbog kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih bolesti. Sličan efekat dokazan je i u kratkoročnom dejstvu buke.

 Međutim, dugoročne posledice i zagađenog vazduha i buke mnogo su više ispitivane. One će obuhvatiti manji broj ljudi, znači neće svako da oboleli od arterijske hipertenzije zbog buke i aero-zagađenja, ali će posledice po obolelog i čitavo društvo biti izuzetno velike.

– Ova dva faktora dovode se u vezu ne samo s kardiovaskularnim bolestima, već i s kardiometaboličkim bolestima: insulinskom rezistencijom i dijabetesom, respiratornim i malignim bolestima, pogoršanjem alergije... Smatra se da je zagađeni vazduh jedan od prva četiri faktora rizika koji se dovode u vezu s ovim bolestima i povećanoj smrtnosti – navela je dr Katarina Paunović.

Podsetila je da je buka vrlo dugo bila u senci aero-zagađenja:

– Dugo se smatralo da ona nema nikakve veze, bitno je samo aero-zagađenje. Ali, nije tako. Ova ova faktora rizika imaju iste mehanizme delovanja. Oni objašnjavaju procese koji se događaju na nivou srca i krvnih sudova, a reč je o oksidativnom stresu.

Evo i objašnjenja kako nam buka oštećuje zdravlje: štetan zvuk aktivira mehanizme koji dovode do lučenja svih hormona, pa i hormona stresa, kortizola koji doprinosi oštećenju krvnih sudova i vazokonstrikcije. I eto uzroka za akutno povećanje krvnog pritiska.

Mere prevencije zavise od društva

 Nove preporuke kao rešenje za ovaj problem pominju smanjenje saobraćajne buke i zagađenog vazduha i to su vrlo važne, javnozdravstvene mere.

– Dakle poruka je da društvo mora nešto da učini da smanji taj faktor rizika jer ove bolesti društvo mnogo koštaju. Sami lekari tu vrlo malo mogu da urade, jer te mere zavise od društva. Naravno, treba informisati ljude o tome kako da od aero-zagađenja zaštite sebe i svoje bližnje. Pacijenti s hipertenzijom mogu da smanje izloženost zagađenom vazduhu tako što će smanjiti aktivnosti koje se sprovode na otvorenom kada imaju informaciju da je vazduh zagađen. Ili mogu bar da pokušaju da smanje izloženost buci u svojoj životnoj ili radnoj sredini –  rekla je dr Katarina Paunović.

Američko udruženje za srce, podsetila je ona, još pre 15 godina dalo je preporuke za smanjenje ovih faktora rizika i izdvojilo kao najosetljivije i najugroženije decu, stare i osobe s bolestima srca i pluća.

Majstor svih zanata

Mehanizam delovanja buke i aero-zagađenja na zdravlje objašnjava se oksidativnim stresom. To je stanje kada u organizmu postoji neravnoteža između stvaranja slobodnih radikala i njihovog neutralisanja od strane antioksidativne zaštite tela.

– Nema studije koja se sada ne bavi oksidativnim stresom. On je majstor svih zanata, njime se objašnjava sve! Tako se objašnjava i kako zagađeni vazduh deluje na kardio sistem. Danas se za sve optužuju suspendovane čestice u vazduhu, za koje se dugo verovalo da su samo „tamo neke” materije koje dospevaju do pluća, ali da nemaju vezu s kardiovaskularnim sistemom. Nauka je onda dokazala da u toj grupi čestica postoje izuzetno fine, toliko male čestice da mogu da prolaze i van plućnih alveola i da ciljaju krvne sudove i ćelije krvi u kojima procesom oksidativnog stresa i inflamacijom (zapaljenjem) doprinose nastanku ateroskleroze i vazokonstrikcije, koje u krajnjoj liniji dovode do nastanka hipertenzije – objasnila je doktorka.

Kupiti ili ne prečišćivač vazduha

Dr Katarina Paunović je lekarima na nedavnom simpozijumu „Škola hipertenzije” postavila zanimljivo pitanje. Koju od navedenih mera NE biste preporučili obolelima od arterijske hipertenzije u cilju smanjenja izloženosti zagađenom vazduhu i buci?

1. Skraćivanje aktivnosti na otvorenom kada postoji zagađenje

2. Biranje manje napornih aktivnosti na otvorenom

3. Izbegavanje ili skraćivanje boravka u bučnoj sredini

4. Izbegavanje bučnih uslova rada

5. Kupovinu prečišćivača vazduha

Ona smatra da mera kupovine prečišćivača ne spada u individualne mere niti se javnozdravstveni problemi mogu rešavati individualnim merama, naročito ne u sredinama gde su problemi mnogo dublji.