Razmišljam šta biram, šta mogu i šta želim

Tridesetšestogodišnja glumica Ivana Vuković, rodom iz Kragujevca, koju smo upoznali takođe u krimi-serijama „Kljun” i „Močvara”, ponavlja svoju ulogu advokatice Sare Popović u drugoj sezoni triler-serije „12 reči”, koja se ovih dana emituje na kanalu Superstar TV. Samo što je ovoga puta, kako kaže za naš list, napredovala i sada je gledamo kao tužiteljku. Da podsetimo, reč je o složenoj priči o životima ljudi koji su upleteni u kriminalne radnje, ali i borbi koju vode u sebi i sa drugima. Režiju i scenario potpisuje Jelena Stolica, koju mnogi nazivaju jednom od najtalentovanijih autora srednje generacije. 

Prema rečima glumice Ivane Vuković, njena uloga Sare je zahtevala stručnu obuku jer autentičnost može da se uspostavi samo iz nekog ličnog iskustva i kreacije, a ovde su postojali zakoni i ingerencije koje se tiču tužilaštva i koje je ona morala da savlada pre nego što je ušla u lik. 
– Morala sam da uđem duboko u materiju da bih razumela svoju junakinju. Moje kolege su radile slične uloge, ali meni je bilo prvi put. Neophodno je bilo da shvatim koje su to moje nadležnosti, kako se govori, kakve se reči upotrebljava jer u ovoj ulozi svakako nisam mogla da govorim kolokvijalnim rečnikom. Imali smo stručnog saradnika sa kojim smo se konsultovali i koji nas je uputio u ovu oblast. Ipak, postojalo je nešto što me je zaintrigiralo, a to su njihova pravila igre, ko je kome nadređen, kako će razgovarati, kako će se u odnosu na neki slučaj ili situaciju postaviti. Kada mi je to postalo bliže i dostupnije i kada sam stekla neku svest o tom mehanizmu, onda mi je postalo interesantnije i onda sam mogla da doprinesem i ja svojom glumačkom kreacijom – objašnjava ova glumica i dodaje:
– U prvoj sezoni nisam znala mnogo toga, nisam toliko razumevala proceduru i moji stavovi nisu mogli da dođu do izražaja, zato sam se osetila zaglavljeno u ulozi jer je moralo da postoji neko predznanje, a sada mi je to bilo obezbeđeno. 
Vukovićeva, kako kaže, nikada nije snimala drugu sezonu neke serije. U zajedničkom radu na scenariju shvatila je da može da ima slobodu, da ne mora da se drži nečeg prethodnog, da je njena junakinja napredovala, što joj je dalo vetar u leđa da se opusti i započne novo poglavlje u kreaciji. Posebna lepota rada je što nisu odmah ušli u snimanje, nego se scenario postepeno razvijao, svi su bili uključeni u kreativni proces. 
U narednom periodu odmara, jer je planirano snimanje odloženo, što joj prija. Sada uživa, tvrdi, i priprema se za novogodišnje praznike. 
– Posla za glumce ima, ali to je, bar mene, dovelo do trenutka da treba razmišljati šta se bira, šta ja mogu, šta želim... To je druga vrsta odgovornosti. Mada, svako sebe dovede na neki svoj put. Ja sam od onih koji vole da imaju i slobodno vreme za sebe, porodicu, prijatelje... Ne mogu puno stvari raditi odjednom – iskreno priča. 
Ova talentovana glumica studirala je glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesorke Jasne Đuričić, koja je od početka na ispite svojih studenata, između ostalih, zvala i reditelje. Upravo je na ovaj način Ivana prvi put pozvana na audiciju za seriju „Na terapiji”, u režiji Marka Đilasa. Uloga ćerke Milice joj je prva televizijska uloga, koju je dobila na trećoj godini studija. A zatim ju je sledeće godine Vlada Paskaljević pozvao na kasting za ulogu Marije u filmu „Sestre”, i to je bila njena prva filmska uloga, koja joj je donela nagradu „Carica Teodora” za najbolju glavnu žensku ulogu na Festivalu glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma u Nišu 2011. godine. 
Ponosna je i na uloge u ostvarenjima „Ti imaš noć” (režija Ivan Salatić) i „Moj jutarnji smeh” (režija Marko Đorđević), za koje je takođe ovenčana prestižnim priznanjima. Ostvarila je i zapažene uloge u predstavama „Nije smrt biciklo da ti ga ukradu”, „Galeb”, „Đakon”, „Smrt Ivana Iljiča”, „Detroit”...