Otvoren hotel za pčele

U Botaničkoj bašti „Jevremovac” Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu  postavljena je Oaza za oprašivače i otvoren hotel za solitarne pčele uz medonosni vrt.

Najveća vrednost pčela nije samo u proizvodnji meda već i u oprašivanju. U svetu postoji preko 20.000 različitih vrsta, a samo u Srbiji ih ima oko 850.

Većina vrsta pčela živi potpuno drugačije nego medonosna pčela – ne formiraju velike zajednice, ne udružuju se i ne dele poslove kao što to čine socijalni insekti. Pčele samice (solitarne ili divlje) žive van košnica i nemaju maticu. One su vrlo uspešni oprašivači, a ujedno imaju slabašnu žaoku, koju retko koriste.

„Oprašivanje zapravo predstavlja jedan od sedam globalno prepoznatih takozvanih regulatornih ekosistemskih usluga. Bez oprašivanja, verovatno ne bismo imali ovakav ambijent i sigurno ne bismo imali sve te lepe pejzaže koje možemo da vidimo širom planete. Svaki treći zalogaj koji konzumiramo bukvalno svakodnevno zavisi zapravo direktno ili indirektno od oprašivanja, odnosno od oprašivača”, objasnio je prof. dr Ljubiša Stanisavljević, dekan Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu prilikom otvaranja Oaze za oprašivače.

Jedinstveni kutak za pčele realizovan je uz podršku Ambasade SAD u Beogradu i institucije „Smitsonijan” u Vašingtonu, s ciljem da se posetioci bašte upoznaju s važnošću oprašivača i s njihovom ulogom u urbanim sredinama, u kojima nesvesno uklanjamo materijale neophodne za gnežđenje i prezimljavanje naših saveznika – insekata oprašivača.

Takođe se ukazuje i na činjenicu da preterano često kosimo zelene površine i na taj način uklanjamo i hranu koja je insektima oprašivačima potrebna. Zbog toga su u „Jevremovcu” kreirali oazu za oprašivače koja im pruža bezbedan dom. Posađen je veliki broj biljaka koje cvetaju u različitim periodima godine – od ranog proleća do kasne jeseni i zime, obezbeđujući im raznovrsnu ishranu tokom cele godine.

„Ne znam da li je neko od vas imao ranije priliku, ali ja svakako do sada nikada nisam imao priliku da vidim hotel za pčele, a ovo što se nalazi iza nas je stvarno hotel za pčele s pet zvezdica. Ako znamo gde se taj hotel nalazi, u ovako predivnoj bašti, i sam Josif Pančić bio bi veoma ponosan što 149 godina nakon osnivanja ovaj vrt ovako izgleda i služi ovakvoj svrsi”, izjavio je Kristofer Hil, ambasador SAD u Beogradu.

Ranija iskustva pokazuju da se pčele samice (solitarne ili divlje) rado usele u hotel, jer retko mogu da pronađu sigurno mesto tokom zimskih meseci za svoje potomstvo. Šupljine unutar hotela, poput apartmana, idealne su za solitarne pčele da u njih polože jaja. S obzirom na to da ova vrsta pčela nema instinkt za odbranu, posetioci bašte imaće priliku da ih bezbrižno posmatraju iz neposredne blizine.

U Botaničkoj bašti postavljene su i edukativne table, inspirisane baštom Muzeja Smitsonijan s informacijama o oprašivačima, njihovim karakteristikama i načinima na koje im možemo pružiti podršku u svom okruženju.

Sve je manje pčela

Primetan je dramatičan pad brojnosti gajenih i divljih pčela u Evropi tokom poslednjih nekoliko decenija. Širom Evrope nestalo je oko 16 odsto kolonija medonosnih pčela u periodu između 1985. i 2005. godine. Razlozi za pad su brojni i uključuju gubitak staništa, štetočine, bolesti i prekomernu upotrebu agrohemikalija. Promene staništa i klime izazvane ljudskim faktorom imaju negativan uticaj na mnoge korisne insekte.

Neke od korisnih mera su konzervacija prirodnih i poluprirodnih staništa. Takođe i tretiranje poljoprivrednih površina raznim sredstvima zaštite u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima, kada pčele nisu aktivne u voćnjacima kako bi se osigurala njihova bezbednost. Tokom cvetanja ne treba primenjivati insekticide.

Pčelama možemo pomoći sadnjom medonosnih biljaka.

Uradi sam

Hotel za divlje, solitarne pčele, možemo i sami lako da napravimo od raznih materijala. Neko će uzeti drvene daske i napraviti kutiju, važno je da okvir bude dubine od 15 do 20 cm i zatvoren sa zadnje strane. Krov na hotelu treba da je nagnut kako bi se voda slivala.

Za hotel može da posluži i plastična flaša, cev u koju se ubacuju sobe, a to su trska, bambus, plastične cevi – sve što je šuplje u prečniku oko šest milimetara, važno je da su sve sobe iste dužine, od 12 do 15 cm.

Hotel se postavlja na sunčano mesto, visoko, okrenut jugu. Tako će se stvoriti uslovi za polaganje jaja od proleća do jeseni, zbog toplote. Kada se pčele usele, one će sobu prilagoditi svojim potrebama.