Lišće se sakuplja, ruže orezuju

Novembar je mesec kada bašta lagano tone u zimski san, ali ima još dosta posla koji treba da se završi da bi naredne godine ubirali plodove svog rada. Opalo lišće treba skupiti s trave i staza. Najbolje je staviti ga u kompostište i tako iskoristiti kao prirodno đubrivo, kompost.

Sakupljeno lišće može da posluži i za zaštitu od mraza za pojedine osetljive biljke.

Beli luk, šargarepu i peršun potrebno je malčirati, odnosno zastirati. Sneg je dobar toplotni izolator, ali će povrtne vrste koje su već nikle lakše da podnesu niske temperature i hladne vetrove ako su zaštićene debelim slojem malča. Suvo opalo lišće poslužiće za malčiranje mrkve i belog luka. Peršun je dobro malčirati suvom travom, senom ili iglicama od četinara.

Ovo je doba i kada se voćnjak priprema za narednu sezonu. Trebalo bi ga očistiti od polomljenih grana, trulih plodova, osušenih stabala, popraviti naslone (stubove i žice). Stajnjakom ili kompostom treba pođubriti i prostor oko voćaka za jednu polovinu – više nego što je širina krošnje. Posle đubrenja prostor treba prekopati, tako da se đubrivo prekrije zemljom. Zatim je tu oranje, freziranje pred mrazeve, da se zemlja usitni, da bude rastresita da bi se koren lakše širio.

Rezidba je na redu tek kada opadne list i biljka uđe u fazu mirovanja.

Sadnja po lepom vremenu i u novembru

Pravo vreme za sadnju voćki bilo je pre 30 godina, jer bi sada ubirali plodove. Sledeće pravo vreme za sdnice je sada, jer nikad nije kasno!

Ako ste doneli odluku šta posaditi i napravili plan, po lepom vremenu u novembru, pa i u decembru, može da se sadi ukrasno drveće, šiblje, četinari i voće. Mada može i kasnije, sve do proleća. Važno je da biljka bude zasađena na istoj dubini na kojoj je bila u rasadniku. Mora se voditi računa i o rastojanju, mnoge zavara to što je mlado drveće malo, a šiblje retko, jer će za neku godinu da poraste.

Još jedna važna napomena: prilikom kopanja jama za sađenje voćki ili drveća prvo se iskopa gornji sloj zemljišta na dubini do 30 centimetara (jedan ašov) i odloži na jednu stranu. Zatim se kopa drugi sloj i stavlja na drugu stranu, da bi se prilikom sadnje do korena stavio prvo humusni sloj, takozvana zdravica.