Ja sam mediteranski tip

Voditelj i novinar RTS-a, Milan Srdić, koji je od 2017. i urednik dopisništva u Novom Sadu, veoma voli da putuje i da sa svojim pratiocima na društvenim mrežama deli najlepše trenutke i uspomene. Nedavno je, za naš sajt, podelio utiske sa svojih putešestvija. Pored Atine, iz koje se upravo vratio i koju naziva svojim drugim domom, priča nam i o svojim drugim omiljenim destinacijama:

- Putujem veoma često, takav mi je posao, ali ipak, više volim da idem u svom aranžmanu. U proseku, ne prođe ni dva meseca da ne otputujem negde. Moja komšinica apotekarka, koja je obišla pola sveta sa svojim mužem, rekla mi je da znanje i iskustvo, pogotovo sa putovanja, ne može niko da vam oduzme. Obišao sam veći deo Evrope, u nekim zemljama poput Nemačke ili Francuske bio sam više od deset puta. Ako bih, uz Grčku, morao da se opredelim za još neku evropsku zemlju, izdvajam Portugaliju. Lisabon i Porto, pogotovo. Tri puta sam posetio Lisabon i nije mi dosta njihovih ulica, crkava, zamkova, hrane, vina i te opuštenosti koja vlada u tom gradu. Porto je drugačiji, ali opet, originalan i svoj. Pogotovo priroda oko njega. Preporučujem da uz Lisabon ne zaobiđete i Porto. Jasno je da sam više mediteranski tip, mislim da su Srbi mentalno skoro pa mediteranski tip.

Kada sveta krava zaustavi saobraćaj

Više se razumemo sa njima, nego sa hladim Severom. Ali bih ovde izdvojio neka dalja putovanja, poput Dominikanske republike, Indije, Južne Koreje, Izraela… Svaka od njih me je posebno fascinirala. To su zemlje gde ćete sigurno doživeti kulturni šok, pre svega. U mom slučaju nikada negativan. Možete slušati i gledati na filmovima kako je krava sveta životinja u Indiji, ali dok se ne nađete u sabraćajnoj gužvi, jer je jedna odlučila da legne na sred magistrale i nikome ne pada na pamet da je pomeri, ne možete shvatiti koliko je ona zapravo poštovana u toj zemlji. Ili kada uđete u neki od hramova, a pored vas šetaju krave. Kao što i danas možete slušati o ratu Izraela i Hamasa, ali dok ga ne posetite, sigurno vam do kraja neće biti jasan taj decenijski sukob. Dok ne popričate sa tim ljudima, mislim na obe strane.

Ipak, najveći utisak na mene je ostavila Južna Koreja. Obišao sam pet gradova, kao i granicu sa Severnom Korejom. Ljudi su tamo potpuno drugačiji od nas, veoma su disciplinovani, imaju visoko razvijene radne navike, poštuju zakone, vole svoju zemlju, tačnije veoma su ponosni na nju. I to pokazuju svojim ponašanjem. Njihovi redovi se mogu seći žiletom, niko se ne gura, niko ne parkira nepropisno, niko se ne dere na ulici ili tržnom centru, a u centru Seula nećete nikada upasti u saobraćajnu gužvu. Ako bih birao, njihova kuhinja mi je najomiljenija. Mislim da imaju jedan od najzdravijih načina ishrane. Njihov odnos prema prirodi je posebno facinantan. Seul, koji ima 10 miliona stanovnika, jedan je od najčistijih gradova u kojima sam bio, a nema ni jednu kantu za smeće. Tamo je pušenje zabranjeno i na ulici, tačnije, kao i na aerodromima, na ulici imate ograđeno mesto za pušenje. Svaki građanin Seula, ako vas vidi sa cigaretom, opomenuće vas. Ako naletite na policajca, platićete kaznu. Ukoliko na raskrsnici nema drveta, postavljeni su veliki suncobrani, koji štite pešake od sunca. U Busanu, drugom najvećem gradu i jednoj od najvećih svetskih luka, morsku vodu koju isprljaju, usisavaju turbinama, prerađuju i zatim je ponovo vraćaju u more. Kod njih je poseći drvo greh.

Musaka i goveđi suvlaki

Posebno mesto u njegovom srcu zauzima Atina. A, evo i zašto:

- Veoma sam skroman momak, pa mi ne fale „velike stvari“ da bih bio srećan. Nema ništa lepše nego probuditi se na velikom balkonu, iznad krovova Atine, i piti kafu uz izlazak sunca, posmatrati kako se beli grad budi, ili završiti dan na njoj uz vino, sa Krita ili Kefalonije. Imam taj dar da se „izmestim“ i da ne učestvujem, nego posmatram, recimo u šetnji. Dovoljno je da sretnem neki lep osmeh na ulici, intrigantan pogled ili čujem to: „O, bravo“, kada počnem da pričam sa njima na skromnom grčkom.  Ali isto tako dovoljno mi je da satima sedim na Akropolju, odem na plažu, uživam u njihovoj arhitekturi, pogotovo u selima, ili načinu na koji se odnose prema prirodi. Atina je puna malih šarmantnih restorana sa veoma dobrom hranom. Trudim se da svaki put probam nešto drugo, ali glasam za musaku i goveđi suvlaki.

Milan Srdić ne propušta da poseti i Nacionalni arheološki muzej, jedan od najvećih i najznačajnijih u svetu, sa artefaktima od praistorije do kasne antike, kao ni plaže Atine. Jer, kupanje krajem oktobra u moru čija je temperatira 25 stepeni, nekoliko manja od spoljne i zalasci na plažama Atine, uvek drugačiji i čarobni –  nešto su zbog čega vredi živeti.

- Nije se desilo da ne dočekam mrak na plaži – dodaje ovaj voditelj.