Od stare vune suvenir

Vuna je za čovečanstvo odigrala presudnu ulogu: za odevanje je značila ono što je pšenica bila za ishranu. Resurs je koji se sam obnavlja i ne zagađuje, na visokoj je ceni, pa opet se 3.500 tona ovčije vune proizvedene u Srbiji godišnje spaljuje kao suvišno. Zato su žene Etno mreže odlučile da vrate vrednost vuni, objasnila je Violeta Jovanović, izvršna direktorka Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i predsednica Etno mreže, prilikom otvaranja prve regionalne, trodnevne kolonije pustovanja održane u Sremskoj Mitrovici.

Kolonija osnovana po programu Prekogranične saradnje EU za bolji društveno-ekonomski razvoj i očuvanje tradicionalnih zanata, u saradnji s udruženjem „Bosanske rukotvorine”, u Muzeju Carska palata, okupila je 20 žena iz Srbije i BiH. One su iglicama, tehnikama mokrog i suvog pustovanja, pravile vunene ukrasne kugle s motivima iz palate Sirmijuma, starog rimskog nalazišta.

 Rimski simbol kao motiv

Najčešći motiv njihovog pustovanja bio je znak ove palate – Solomonov čvor. Kugle će biti otkupljene od žena kao značajni suveniri, a prilikom odlazaka naših predstavnika u strane zemlje biće pokloni, a dobijaće ih i diplomate koje dolaze kako bi se upoznale s našom tradicijom, rekla je gradonačelnica Sremske Mitrovice Svetlana Milovanović na kraju prvog, diplomatskog dana. O radu kolonije predstavnici EU, ambasada i naših državnih institucija razgovarali su s učesnicama.

„Pustovanje je obrada vunenih vlakana, najstarija tekstilna tehnika, starija od tkanja. Mokra tehnika pustovanja podrazumeva prvo ručno valjanje vune toplom vodom i sapunom, što omogućuje spajanje niti vune u smesu kroz koju ne prodire vazduh, tako da oblikujete umetnički predmet po želji. Kada se vuna osuši, dodaju se motivi i ornamenti suvom iglom”, objasnila je na licu mesta za „Magazin” Suzana Petrović iz Sremske Mitrovice i udruženja „Zlatno runo Sirmijuma”, poznatog i po izradi ćilima ovog područja.

Slavica Stošić, članica udruženja „Kreativna vizija” iz Loznice, dodaje da ima žena koje se bave samo suvim pustovanjem, tako što udaranjem iglice po vunenoj smesi nju i oblikuju. U Loznici, u kraju Vukovog Tršića, najčešće ukrašavaju kugle i druge ukrasne predmete slovima ćirilične azbuke čija je kolevka njihov kraj, hvale se učesnice kolonije iz ovog grada. Ali, i ornamentima iz Paulja, kako se zovu nekropole otkrivene u blizini Loznice.

„Imamo i program suvenira od vune, koje prodajemo preko turističke organizacije. U proseku, ovaj ukras košta oko 2.500 dinara”, kažu.

Njima su se pridružile tkalje iz BiH. Ranka Đurđić iz okoline Zvornika, koja plete čarape i kape od vune, odlučila je da nauči pustovanje.

„Ornamenti od bojene vune, kaže, dodaju se bockanjem kugle, možete da probate”, pokazivala je ministarki kulture i koordinatorki Vlade Srbije za ravnopravnost polova Maji Gojković, koja joj se pridružila u pustovanju.

Drago joj je, ispričala je Ranka, što je obišla tako lep i značajan grad kao što je Sremska Mitrovica, a ministarka je pozvala gošće iz BiH da obiđu Novi Sad. Ona je dodala da, osim promocije kulturnog nasleđa i turističke ponude Srbije putem ručnih radova žena s ovih prostora, ovaj projekat ima za cilj i ekonomsko osnaživanje žena koje nisu zaposlene, a mogu na ovaj način da zarade. Dodala je da je trodnevno druženje žena iz raznih sredina zbog oživljavanja starog zanata još jedan dokaz da kultura spaja ljude.

Predsednica udruženja „Bosanske rukotvorine” Lejla Radončić dodaje da se članice bave svim tehnikama ručnog rada, naročito pletenjem i heklanjem. Ove radinosti biće tema Kolonije pletilja koja se, najavila je, održava sledeće godine u Tuzli.

Podrška ambasadora

 Diplomatskom danu prisustvovao je i Raul Barolome Molina, ambasador Španije, koja sada predsedava Savetom EU.

Džajlz Norman, ambasador Kanade u Srbiji, poznat po tome što sa suprugom Valerijom podržava unapređenje stvaralaštva i položaja žena, obećao je da će u ime svoje zemlje podržati projekte lokalnog razvoja zajedno s partnerima iz EU. Podržaće i ideju da ova kolonija postane stalna i da se njoj kod nas pridruže učesnice i iz drugih sredina na okolnim prostorima. Inspirisan je, kaže, bogatstvom nasleđa koje Srbija ima. „Hvala lepo što ste mi ga pokazali”, rekao je na srpskom.

Obnova zajedničkog nasleđa

Cilj je da povežemo žene koje izrađuju rukotvorine na ovim prostorima, da se upoznaju, razmene iskustva i zajedno rade na plasmanu svojih proizvoda. Na pustovanju trenutno radi 60 žena, u osam sredina Srbije i BiH. Za Evropu one stvaraju dragocenu harmoniju sadašnjeg iskustva i nasleđa, jer imamo zajedničku prošlost, a imaćemo i zajedničku budućnost, istakla je Plamena Halačeva, zamenica ambasadora EU u Srbiji.

Ona je podsetila na podršku EU fondova u obnovi tvrđava Golubac, Fetislam i Bač, Sinagoge u Subotici, kao i Rajačkih i Rogljevačkih pimnica.

Solomonov čvor

Početak i kraj svega kao isprepleteni – simbolika je jednog od najstarijih umetničkih motiva, Solomonovog čvora. Jedan takav čvor simbol je Carske palate Sirmijuma, jer se nalazi na podu jednog od prvih slučajno pronađenih mozaika 1957. godine kada je ovde počela izgradnja stambene zgrade. Potiče iz doba Dioklecijana, s kraja trećeg i početka četvrtog veka, uoči priznavanja hrišćanstva.

Mitološki simbol Solomonov čvor početkom četvrtog veka iz paganskog prelazi u hrišćanski simbol, najčešće krsta. Mitološke prikaze u njemu zamenjuju hrišćanski motivi. Ali, taj dekorativni motiv nalazimo na svim kontinentima i u svim većim kulturama sveta. Pošto na čvoru nisu vidljivi ni početak ni kraj, on kao stari simbol predstavlja besmrtnost i večnost, a svojim oblikom grčkog krsta kasnije asocira na hrišćansku ikonografiju i postaje simbol svetosti. Zbog ove isprepletenosti, neki ga nazivaju čvorom ljubavi, ali neki u njemu vide simboliku zmije – ciklične procese prirode.