Naše zimsko more

Penzionerka Milanka Vasić upravo se vratila iz redovnog jesenjeg boravka u banjama. Po običaju, bila je prvo u Vrnjačkoj, a onda u Sokobanji. Boravak u Vrnjačkoj Banji joj je jednom u dve godine plaćen „preko socijalnog” jer je dijabetičar i srčani bolesnik, dok Sokobanju potom uplati sama. Razlog: u banji pod Ozrenom namenjenoj plućnim bolesnicima u jesen se „lakše diše”, a tamo je stekla i redovno društvo.

Boravkom u ove dve, naše najpoznatije banje uglavnom je zadovoljna. U Specijalnoj bolnici „Merkur” tri puta dnevno su joj merili pritisak, imala je ishranu određenu za obolele od šećerne bolesti... Izdvaja i dobro društvo: kada se prehladila i razbolela, i osoblje bolnice i cimerke učinile su sve da se posle dva dana oseća bolje. Njena cimerka Milka Paunović (72), pripadnica nekadašnje milicije iz Požarevca, u fizijatrijskom delu bolnice u Vrnjačkoj Banji, uvek spremna za šalu, bila je na rehabilitaciji posle pada s drveta trešnje...

U zajedničkim šetnjama naše sagovornice sele bi i da popiju kaficu. Cene nisu niže s jeseni, oni koji ne idu preko socijalnog tretman i smeštaj za 10 dana u bolnici plaćaju oko devet hiljada dinara. Kafa u specijalnoj bolnici može da se popije i za 120 dinara. Jedino im je smetalo što se banja pretvorila u tržni centar, s nizom tezgi raznih prodavaca oko kojih je i u jesen gužva.

U Sokobanji je ipak manja gužva, a pristojna soba u privatnom smeštaju može se naći za hiljadu dinara po noći. Milanka Vasić je dobar poznavalac naših banja: ranije je odlazila u Atomsku banju, Specijalnu bolnicu „Gonja Trepča” blizu Čačka, namenjenu reumatičarima i ljudima pod stresom koji u ovoj šumi mogu da se odmore, a simpatičnu zbog brvnara za smeštaj. Ponekad i u Gamzigradsku, koja se preporučuje svim osobama koje imaju problem s cirkulacijom. Ali, kako kaže, popodne i uveče tamo je dosadno. Kad prođu terapije, u većini banja u Srbiji nastupa tišina.

Po podacima Turističke organizacije Srbije, polovina od ukupnog broja banjskih gostiju odlazi u Vrnjačku i Sokobanju, tako da stalno popunjeni kapaciteti ove dve banje predstavljaju polovinu od ukupnih banjskih noćenja. To je, kako se čulo na nedavnom Spa samitu Balkana, podstaklo na razmišljanje o unapređenju i ostalih banja.

Samo 11 odsto stranih gostiju

„Da bi u našim banjskim centrima bilo što više domaćih i stranih turista i da bi banje bile pune i tokom zime, neophodan je dalji razvoj velnes i spa sadržaja. Za sada, strani gosti u turističkom prometu banja učestvuju svega 11 odsto, što ukazuje da je neophodno upotpuniti dešavanja u banjama novim sadržajima. Osim toga, neophodno je modernizovati hotele i naselja. Vlada čini posebne napore da domaće goste vrati u svaku našu banju, umesto da oni odlaze u slovenačke i mađarske spa centre, jer velnes turista potroši 65 odsto više na putovanju od prosečnog gosta. Razvijaju se i nova odredišta. Kuršumlijska banja otvorena je posle 17 godina zahvaljujući privatnim ulaganjima i uz podršku države. Specijalna bolnica je potpuno rekonstruisana, ali polovina gostiju dolazi zbog velnes programa. Mlađi turista banju vidi kao uživanje u spa oazi kakvu on nema u velikom gradu ili za nju nema vremena”, kaže državni sekretar za turizam Uroš Kandić za „Magazin”.

On podseća i da se u staroj Pribojskoj banji trenutno gradi „velnes rizort” po ugledu na evropske, kao i da je poslednjih godina izgrađeno 16 najmodernijih banjskih hotela. Ministarstvo turizma je od 2015. uložilo 15 miliona evra u banjsku infrastrukturu, od čega polovinu za izgradnju akva-parka sa spa centrom na Paliću.

Profesor dr Laslo Pucko ističe da je za razvoj banja nedovoljno brinuti samo o održivom razvoju, infrastrukturi i čistoći, već da je potrebno posmatrati želje savremenog turiste i dati mu razloge da se iz banje vrati zadovoljan i u jesen i u zimu.

U Srbiji je trenutno 20 specijalnih bolnica u vlasništvu države.

Cene u banjama su mahom slične, a razlikuju se po vrsti smeštaja i usluga. Najskuplje prolaze oni koji plaćaju punu bolničku negu, u proseku od 25 do 35 evra u jednokrevetnim sobama po danu. U Selters banji cene zavise i od klase sobe – što je manje kreveta to je veća cena.

Cene u proleće su jeftinije u odnosu na leto, kao i u jesen od zime. Cene bolesničkog dana trenutno se kreću i do 70 evra, koliko iznose u luksuznom hotelu privatizovane Lukovske banje. U privatnoj Prolom banji, koja se preporučuje za lečenje bubrežnih bolesti, osnovni bolesnički dan košta oko 40 evra, dok „ekstra spa dan” ide do 60 evra. Kako kaže Jasmina Savić, direktorka TO Kuršumlija, ljudi se osim zbog kupanja napolju usred hladnijih dana u novim vrelim bazenima, za ove banje sve više opredeljuju zbog posete srednjovekovnim manastirima Svetog Nikole i Presvete Bogorodice, kao i izleta do Đavolje varoši. Najčešći su gosti iz Makedonije i Bugarske.

U poznatoj vili u Ribarskoj banji smeštaj na prvom i drugom spratu skuplji je od onih na višim spratovima. Na cenu utiče i to da li ste se opredelili za pun pansion, polupansion ili samo noćenje s doručkom. U nekim banjama popusti se dobijaju i boravkom dužim od dve noći, kao recimo u Banji Rusanda. Na osnovnu cenu, koja ne obuhvata medicinski program, doplaćuje se od tri do pet evra za, na primer, hidroterapiju. Ukoliko boravite u banjskim centrima za rehabilitaciju, za one koji ne koriste medicinski program cene su niže i kreću se od 20 do 30 evra po noćenju, ali će vam za banjske troškove mimo aranžmana biti potrebno još novca.

Za svačiji džep

Oni koji su zainteresovani za luksuzni smeštaj treba da izdvoje od 50 do 100 evra u našim banjskim lečilištima. To zavisi od toga da li je apartman za jednu, dve osobe ili porodicu. U većini banja, deca mlađa od dve godine borave besplatno.

U privatnom smeštaju cene su uveliko niže, ali opet zavise od prohteva. U većini banja dvokrevetne sobe s dve ili tri zvezdice mogu da se iznajme i za manje od 10 evra. To obično podrazumeva krevet, ormar i televizor u običnoj sobi sa zajedničkim kupatilom. Luksuznije sobe su skuplje i njihove cene su oko 15 evra po osobi za noćenje.

Cene privatnih apartmana zavise od opremljenosti i veličine. Za prosečan apartman za dve do četiri osobe potrebno je izdvojiti od 20 do 40 evra, dok za luksuznije cena raste. Ko se odluči za privatan smeštaj, svakako može da koristi i ponudu banjskog rehabilitacionog centra. U proseku se izdvaja oko pet evra za korišćenje bazena, sauna i turskog kupatila. Masaže se dodatno naplaćuju, a sat masiranja košta oko 10 evra. U odnosu na letovanja i zimovanja, banje mogu da iziskuju i više i manje novca, zavisno od potreba. Ako idete u banju da uživate, taj put vas manje košta nego letovanje u inostranstvu, ali ako se lečite, te cene mogu da budu jednake ili veće nego u okruženju.

Najbolje je izabrati banju koja odgovara raspoloživom budžetu.

Teretana na otvorenom

Sokobanja je ove godine uvršćena u osam turističkih mesta prve kategorije u Srbiji. Nedavno je otvorena i moderna teretana na otvorenom, u parku „Banjica”. Specijalna bolnica „Sokobanja” jedina je ustanova u regionu koja se bavi prevencijom plućnih bolesti. Zbog svega toga je banja i ove jeseni puna, kaže Ljubinko Milenković, direktor TO Sokobanja.

Kada priroda pokaže svoje jesenje zlatno ruho, posebno je atraktivno oko vodopada Ripaljka na Ozrenu. Gosti u ovo doba godine rado posećuju ovu banju i zbog četiri spa centra i toplog kupatila „Amam”. Cene boravka kreću se od sedam do osam evra u privatnim sobama do 120 evra u hotelima.

Počele rezervacije za Novu godinu

U Vrnjačkoj Banji poslednjih godina izgrađeno je deset hotela koji svi imaju spa centre, pored 127 bazena i dva akva-parka, zbog čega je mnogi nazivaju „srpskim morem”, kaže za „Magazin” predsednik opštine Boban Đurović. U Zamku kulture, staroj biblioteci banje, kao i bioskopu u centru tri puta nedeljno održavaju se kulturni i zabavni programi.

Cene se u jesen koriguju i boravak u apartmanima košta sada od 25 do 30 evra, dok u luksuznijim od kojih mnogi imaju i džakuzi, one iznose oko 50 evra. U domaćoj radinosti cene su od 10 do 15 evra. Đurović navodi i da je za predstojeći period, u kojem je i Nova godina, već upisano oko 7.000 rezervacija.

Banja Vrujci sve popularnija

U Banji Vrujci ispod valjevskih planina, u seoskim domaćinstvima koja postaju sve popularnija, može da se nađe smeštaj za oko hiljadu dinara. Sa šest izvora mineralne vode, temperature od 25 do 27 stepeni Celzijusa, bogate selenom, kalijumom i magnezijumom i lekovitim blatom, ova banja poznata je i po sportskom ribolovu na rekama Toplici, Kolubari i Lepenici. U blizini je i manastir Bogovađa, u selu Struganik nadomak banje je i rodna kuća Živojina Mišića, a u Mionici Crkva Svetog Vaznesenja iz 19. veka. Uslugu produženog vikenda koristi sve više mladih i porodičnih ljudi, kao zamenu za duži boravak na moru, tvrdi Stojadin Simonović, koji ovde redovno boravi s porodicom. U hotelima smeštaj u dvokrevetnim sobama košta 4.400 dinara za noć.