Plutajuće naselje na vodi

Kuće, park i restoran na vodi izgledaju nestvarno na slikama i u nacrtima priznatog danskog arhitekte Maršala Blečera, učesnika šestog Međunarodnog kongresa o održivoj arhitekturi u Beogradu. Na skupu savremenih arhitekata iz deset zemalja sveta, kao i naših stručnjaka i studenata arhitekture, Blečer je predstavio „naselje na vodi”, svoj najnoviji projekat.

Na ostrvcetu od drveta sa nekoliko kuća, smešteni su i park i dok za jedrilice i kupalište. U drugoj viziji, autor je projektovao park sa prilazom za kajake i peščanim sprudom. Takav park, pokazao je, može da se nađe i u centru  velegrada, gde predstavlja bekstvo i osveženje od „vreline” grada, kakav je njegov projekat parka u Kopenhagenu.

„U eri ubrzanog razvoja i rastuće svesti o klimatskim izazovima, u arhitektonskom studiju MAST napravili smo hrabar korak ka prilagodljivom i održivom načinu stanovanja na vodi. 'Zemlja na vodi', kako sam ga prvo nazvao, stvara most između minimalističkog dizajna, funkcionalnosti i odgovornosti prema prirodi. Reč je o modularnim, znači prilagodljivim plutajućim temeljima koji nisu samo praktično rešenje za gradnju na vodi, već nose i duboku simboliku našeg odnosa prema okolini”, kaže autor za „Moju kuću”.

Inspirisan starom tehnikom „gabionske konstrukcije”, kako kaže, predviđa da se mrežasti kavezi ispunjavaju kamenjem i tako stvaraju čvrsti temelji kuće. U ovakvoj tehnici primenjenoj na vodi, umesto kamena, modularni kavezi se pune „recikliranom plutajućem masom”.

„Ovaj sistem za mene postaje graditeljski orkestar koji komponuje skladne melodije prostora i funkcionalnosti na vodi. Kuće se ne nameću prirodnom pejzažu, već se postepeno stapaju sa vodom, stvarajući sklad građevine i prirode. Kao plutajući stambeni blok, ovaj projekat predstavlja mogućnost za stvaranje zajednica koje se prilagođavaju promenljivim potrebama i okolini. Modularni „kavezi”, pravljeni po ovoj zamisli od reciklirane plastike, pružaju mogućnost za promene i stvaranje prostora prilagođenog korisnicima. Poput slagalice uklapaju se u kompaktnu celinu iz jednostavnih delova. Recept je jednostavnost, ušteda i prilagodljivo korišćenje vode, sunca i zemlje kao obnovljivih izvora energije”, objašnjava.

Kuće ovih „vodenih naselja” iz projekata budućnosti, dodaje, obložene su sve, kao i njihovi krovovi, potpuno istim drvenim materijalom, čime se stvara harmonična celina krova i zidova.

„Bez konvencionalnih krovova sa strehom, kuće se preplavljuju prirodnim svetlom, stvarajući suptilnu igru svetlosti i senke koja oživljava unutrašnji prostor. Uz minimalistički pristup arhitekturi, svaka linija i svaki ugao pažljivo odražava promišljenu balansiranost, istovremenu funkcionalnost i estetiku, što je danas neophodno”, kaže ovaj moderni bard arhitekture.

Projekat ostrvca plutajućih kućica, dodaje, osim vizionarskog koncepta nudi i odgovor na sve veće ekološke izazove. Svest o pretećem porastu nivoa mora i povećanom riziku od poplava, važnija je nego ikada pre. Tako da plutajuća naselja spašavaju i eko sitem, kaže, a upotreba recikliranog materijal i otvorenih struktura pod vodom, omogućava stvaranje životnog okruženja za različite vrste morskih ili jezerskih organizama. Pri tom se kuće ne zatvaraju, već pozivaju prirodu da uđe i postane deo njih, pesnički se izrazio Blečer.

„Arhitektura može biti iskra inspiracije za novi način života, gde se harmonija između čoveka i prirode stvara i još obogaćuje. Ova vizija je most ka održivoj budućnosti, u kojoj nas voda povezuje sa zemljom i podseća nas da smo samo deo prirode koju moramo očuvati”, poručuje arhitekta iz Danske.

Lovrić: Pitanje korenitih promena

Šesti beogradski međunarodni kongres „Održiva arhitektura i energetska efikasnost” poseban akcenat je stavio na pitanje da li će pristup arhitektonskom planiranju gradova zahtevati korenite promene  u budućim vremenima rastućeg zagađivanja atmosfere i klimatskih promena, rekao je za naš list  osnivač kongresa ahrhitekta mr Vladimir Lovrić.

„Ova manifestacija anticipira teška vremena i probleme savremene civilizacije, a odgovore svakako treba tražiti u održivoj i energetski efikasnoj arhitekturi i korišćenju obnovljivih izvora energije”, kaže ovaj arhitekta.