Od igraonica do šatora

Danas je sve više igraonica u kojima se slave dečji rođendani s vrlo zabavnim programima. Klinci mogu da crtaju, slušaju muziku, oblače se u pozorišne kostime, osmišljavaju predstave. Slavlja se organizuju i u pozorištu, bioskopu, različitim prostorima.

Postoje čitavi timovi ljudi koji se brinu da sve to bude dovoljno atraktivno i zabavno i za decu i roditelje. Najnoviji trend su takozvane šator-žurke, odnosno kampovi u prirodi.

Slavlja u prirodi

– Prema istraživanjima koje smo obavljali dr Aleksandar Krel i ja, rođendani u igraonicama postali su češći početkom ovog veka. A danas se sve više izmeštaju izvan zatvorenih prostora. U Beogradu su danas popularni rođendani na zelenim površinama u gradu, na Adi Ciganliji, u Košutnjaku – kaže dr Jadranka Đorđević Crnobrnja, viša naučna saradnica Etnografskog instituta SANU.

Proslava dečjih rođendana interesovala je i prethodnih decenija istraživače. To je fenomen koji odslikava društvo i ljude. Tako su osamdesetih godina 20. veka antropološkinje Dobrila Bratić i Miroslava Malešević analizirale dečje proslave u vreme socijalizma. Njihova istraživanja ove teme bila su prva te vrste u domaćoj etnologiji i antropologiji.

Interesantno je da proslave dečjih rođendana nisu u većem obimu bile zastupljene u Beogradu sve do perioda između Prvog i Drugog svetskog rata i to pod uticajem Nemačke i Velike Britanije. Posleratne socijalističke vlasti podsticale su proslave rođendana kako bi iskorenile običaje religioznog karaktera kao što su babine i krštenje.

Posle rata u Beogradu teško se živelo, pa su zbog siromaštva slavljenici najčešće na poklon dobijali odeću, obuću i knjige, a igračke su bile prava retkost. Ko je dobio fudbalsku loptu čuvao bi je u vitrini, a napolje iznosio krpenjaču.

Broj zvanica je u neprekidnom porastu u čitavoj drugoj polovini 20. veka: dolaze prijatelji, komšije i kolege, stvaraju se potrošačke navike, a broj članova porodice smanjuje, saznajemo iz istraživanja.

Šezdesetih i sedamdesetih godina skupovi postaju sve raznovrsniji. Oseća se porast standarda i okretanje ka materijalnim vrednostima i potrošačkom društvu. Služili su se voćni, negazirani sokovi, sendviči, bilo je i slatkiša i naravno rođendanska torta na kraju. U skladu s nadolazećim zapadnim vrednostima počela je da se služi i koka-kola i pepsi-kola. Glavna zabava sedamdesetih godina prošlog veka bila je muzika s gramofonskih ploča, hitovi zabavne muzike, pop i rok grupa, domaćih i stranih.

Dečji rođendani danas nemaju tako eksplicitno izražen ideološki značaj kao što su ga imali u doba socijalizma, posebno u poratnim godinama, ipak postoji određen društveni okvir. Oni i dalje predstavljaju jednu od retkih prilika u kojima se uži krug porodice, srodnika i prijatelja okupi i druži.

– Deci su rođendani važni jer se na njima druže i igraju s drugarima iz vrtića ili razreda, komšiluka. Teško je reći da je potrošačka faza završena, mada sve je više roditelja koji ulažu sve manje novca za ove prilike, ne zbog pada životnog standarda već žele da promene pristup proslavama – primećuje naša sagovornica.

O zvanicama i atmosferi na „Instagramu”

Ne treba zaboraviti ni uticaj društvenih mreža, koje imaju veliku ulogu u kreiranju dečje mode, ali i u prenosu informacija o tome ko je bio na rođendanu, načinu zabave i atmosferi koja je vladala.

Kako će izgledati proslave rođendana u budućnosti?

– Na to pitanje nije lako odgovoriti jer sve zavisi od modela koji će biti označeni kao prihvatljivi, moderni, značajni, jer društvene okolnosti diriguju i proslave rođendana. Imajući u vidu to da dečji rođendani i danas predstavljaju važan događaj za pojedinca i porodicu, pa i društvenu sredinu, teško možemo zamisliti da ih neće biti u bliskoj budućnosti. Nije isključeno da za koju godinu postanu aktuelni virtuelni prostori za proslavu dečjih rođendana – kaže Jadranka Đorđević Crnobrnja.

Za raskoš od 300 do 3.500 evra

U igraonicama proslave koštaju od 350 pa čak i do 3.500 evra, uz animatore, dekorisane stolove, balone, vatromet, šminku, dimne efekte, tortu... Na deset običnijih je i jedna spektakularna zabava na kojoj teče čak i čokolada iz montažnih fontana.

Roditelji kažu da je to njihovo pravo, jer žele da imaju lepu uspomenu s rođendana. Ako su deca rođena sličnog datuma, ima primera i da se njihovi roditelji udruže i zajedno iznajme prostor jer vlada uverenje da su cene proslava u igraonicama nerealne, a oni ne žele da rasipaju novac.