Ne nosite tuđu obuću, da ne biste preuzeli tuđu sudbinu

U svim kulturama širom sveta, kao i u svim istorijskim periodima, najveće sujeverje vezano je za obuću.

Razlog za to je možda u činjenici da je obuća veoma važna za svako podneblje - čuva naša osetljiva stopala puna nervnih završetaka od preterane hladnoće, toplote, neravnog i oštrog terena. Po verovanju naših predaka, obuća, takođe, štiti i našu dušu od dodira sa „podzemnim“ svetom.

Ljudi su oduvek, verovatno, podsvesno osećali vibracije i sile Zemlje, pa su mislili da će se verovanjima odbraniti od uticaja tih talasa. Zbog toga su na cipele i papuče postavljali prvo drvene, a potom gumene đonove - loše provodnike svih vrsta energije.

Pretpostavlja se da je iz tih razloga nastala i potreba žena, koje su inače sujevernije, pažljivije i po prirodi odgovornije za nastavak vrste, da nose cipele sa visokim potpeticama ili sa platformama. One su verovale da ih to udaljava od „sotonskih uticaja”, dok psiholozi kažu da štikle čine ženu samopouzdanijom.

Najinteresantnija verovanja povezana sa obućom su:

Da detetu kad se rodi sve dok ne prohoda i samo dodiruje zemlju, ne treba ni kupovati ni obuvati obuću;

Da bračni par koji polazi na bračno putovanje mora u rukama, zakačeno za automobil ili na neki drugi način, po zemlji vući par cipela;

Da je loš znak zameniti levu i desnu cipelu, jer će se duša čoveka zbuniti pri odbrani od levih (astralnih) i desnih (materijalnih) demona/đavola iz podzemnih svetova;

Da hodanje sa jednom cipelom predskazuje nesreću, jer u isto vreme druga noga šuruje sa duhovima;

Da nikada ne stavljamo cipele na krevet, jer to može doneti smrt u porodici;

Da ne stavljamo cipele na sto, to je loša sreća i simbol je vešanja;

Da ne dajete partneru cipele na poklon, jer će ih to podstaći da izađu iz veze;

Da se nove cipele uvek probaju kasno uveče, jer su nam noge tada nabrekle od stajanja i hodanja, ali da se kupuju i plaćaju tek sutradan;

Da se cipele uvek kupuju i plaćaju po danu, kad mračne podzemne sile spavaju i ne znaju da mi imamo novu odbranu;

Da novu obuću uvek treba kupiti, ukoliko imamo utisak da nas tera maler - tako se zaustavlja ciklus nesreća;

Da nikad ne pozajmljujemo svoju obuću, jer ćemo tako dati i svoju zaštitu od demona i đavola, ali i svoju sreću;

Da ne brinemo ako slomimo štiklu ili ako sa cipele otpadne flekica - to je znak da smo izbegli maler;

Da se zabrinemo kad nam se odlepi đon, jer je to filter na našem zaštitnom omotaču popustio, pa neko može da nas urekne.

Kad se same pertle na obući upetljaju ukazuju na neočekivan rasplet problema;

Kad se same pertle razvežu, to je znak su iznenadnog gubitka;

Kad se sapletemo o pertle, ne treba da nastavimo put ili plan koji smo započeli;

Kad god nas neko zamoli da mu vežemo pertle, ne smemo da odbijemo, jer je to znak sreće;

Kad na našoj cipeli ili papuči spava mačka, predstoji nam velika sreća;

Kad nam cipelu progrize pas, predstoji nam opasnost i od izlaska treba da odustanemo;

Nikad ne treba da nosimo tuđu obuću, jer ćemo tako preuzeti tuđu sudbinu, a možda i tuđu nesreću.

Ako ste, pak, prinuđeni da nosite tuđu obuću, dobro je uraditi sledeće:

Čim obuću uzmete u ruke, a pre nego što je obujete, bacite na nju tri puta prstohvat soli i tri puta izgovorite:

„Nek naprstak soli od mene sve uroke skloni!”