Ponoćno svetlo ledi Pedžet

U jesen 1910. plemkinja visokog ranga, škotskog i američkog porekla, ledi Lejla Pedžet dolazi u Srbiju u pratnji supruga ser Ralfa Pedžeta, novopostavljenog britanskog ministra na srpskom dvoru. Prisna patrijarhalna sredina i mentalitet na koji nisu navikli, kao i neprijatna uspomena na ubistvo poslednjih Obrenovića, koje je dovelo do prekida diplomatskih odnosa dveju zemalja, učinili su da prvih meseci dožive kao kaznu ovaj neočekivani premeštaj. No, kako počinje Prvi balkanski rat, njihova sudbina se nepovratno menja: dok ser Ralf odano služi vladi svoje zemlje, ledi Pedžet ostavlja po strani diplomatske razmirice i svu energiju i bogatstvo usmerava na pomoć „malom srpskom narodu koji joj je prirastao za srce”.

Tako, na osnovu pisama ove aristokratkinje i sopstvenih istraživanja, o ledi Pedžet piše Marija Miketić u svojoj novoj knjizi „Ponoćno svetlo”, nedavno predstavljenoj u RTS klubu. Ovo je njeno šesto književno delo koje je, rekla nam je, kao samostalni umetnik Udruženja književnika Srbije, ali pre svega kao majka četvoro dece, odlučila da posveti velikoj dobrotvorki Srbije. Kako objašnjava, njen životopis, od rođenja do smrti, utemeljila je i na arhivskim dokumentima, pismima i dnevnicima savremenika. Pronašla je i pismo kojim se dobrotvorka, opraštajući se u 77. godini od života, oprašta i od „domovine svoje duše”, kako naziva našu zemlju.

„U godinama koje slede od njenog prvog dolaska ovde, na balkanskoj vetrometini ratovi se nižu jedan za drugim, a ova humana žena, misionarskog kova, uprkos krhkom zdravlju i protivljenju aristokratske porodice, ponovo dolazi u Srbiju, gde neumorno osniva bolnice, sirotišta i narodne kuhinje, ne libeći se pritom ni najtežih poslova, a sve u želji da olakša patnje slavnih srpskih vojnika koji su junaštvom zadivili čitav svet. U tako beznadežnim vremenima život i smrt prepiliću neraskidive veze među ljudima, kakvo je i prijateljstvo između nje, Delfe Ivanić, Darinke Grujić, bolničarke Eve i mladog sveštenika Stojana. Ono postaje zavet odanosti kada krenu u potragu za dečakom izgubljenim u smetovima Crnoljeve planine na Kosovu i Metohiji...”, otkriva autorka priču.

Kako ističe profesor dr Čedomir Antić, životopis engleske plemkinje je filigranski izbrušeni portret male srpske nacije, koja je u tri uzastopna rata podnela stradanja nesagledivih razmera, a istovremeno otkriva intimnu dramu jedne tihe i posvećene žene, jake ličnosti zadivljujuće upornosti, koja dokazuje da samo iskrena ljubav može da prevaziđe i ratne neprilike i sve ljudske razlike.

Knjiga „Ponoćno svetlo” je podsećanje na poslednju testamentarnu poruku ledi Pedžet na samrti: „Neka me svi zaborave! To mi je svejedno. Ali će mi teško pasti ako me moji Srbi zaborave”, rekla je na samrtnoj postelji. U Hramu Svetog Save u Londonu i u Sabornoj crkvi u Beogradu služeni su joj parastosi uz prisustvo velikog broja zahvalnog naroda. Poruka ove knjige je da je nikada nećemo zaboraviti.