Orah, dugovečan i blagorodan

Narodni učitelj i lekar Vasa Pelagić govorio je da su „biljke i hrana i lek”. Veruje se da svaki organ u čovekovom telu ima svoj pandan u prirodi. Tako pasulj liči na bubrege, paradajz na srce, a orah na mozak. Ima dve polovine kao i čovekov mozak, levu i desnu hemisferu, nabori podsećaju na moždane vijuge, a nauka je potvrdila da orah stvara neuronske prenositelje moždanih funkcija.

Orah (Juglans regia L.) je dobro poznat svima jer bez njega se ne može zamisliti nijedno slavlje ili praznik kada se spremaju brojne poslastice u kojima je plod oraha glavni nosilac ukusa.

U kulinarstvu njegova uloga je važna, a sladokusci znaju da ga stave i u najpikantnija jela.

Poznat je od davnina, rasprostranjen od Balkanskog poluostrva, Male Azije i Kavkaza, pa čak do Himalaja. Zbog staništa u Maloj Aziji, poznat je i pod nazivom persijski orah, mada se koriste i nazivi kao što su engleski, karpatski, domaći, pitomi, obični orah. Kako je u Srbiji autohtona vrsta, najčešće se koristi naziv domaći orah.

Dugovečna je vrsta, koja doživi 100–200 godina, ali postoje primerci stari i po 1.000 godina. U našem narodu poznat je pod imenima arh, bijeli orah, ora, oraj, orak, oras itd.

Sakupljaju se kora, list i plod oraha. Od ljuski i listića još dok su sveži i zeleni spravljaju se sirupi, ekstrakti i drugi galenski preparati.

Droga se daje, uglavnom, iznutra kao narodni lek protiv katara želuca i creva i raznih drugih bolesti u obliku čaja. Ekstrakt kore i lista koristi se u lečenju raznih infekcija, poput kandide. Spolja se upotrebljava za obloge i kupanje.

U kori i listu ima dosta tanina, etarskog ulja, glikozida, gorkih materija i minerala. Koristi se za lečenje visokog krvnog pritiska, kožnih bolesti, crevnih parazita.

Od mladih zelenih oraha, u kojima ima mnogo Ce i drugih vitamina i fenolskih jedinjenja, pre nego što se obrazuju jezgro i koštica, s medom se spravlja slatko za posluženje, za bolesnike, za slabunjavu i bledu decu i malokrvne ukućane. Tako napravljeno slatko je naša najbolja narodna i prirodna, zdrava „konzerva” vitamina Ce i drugih lekovitih sastojaka.

Jezgro se koristi u ishrani, a zeleni plodovi za spravljanje likera i lekovitih rakija. Listovi se koriste kao zamena za ruski čaj i za pravljenje prijatnog napitka od fermentisanih listova.

U domaćinstvu se koristi za odbijanje insekata, najčešće moljaca.

U urbanim sredinama se sadi zbog dekorativne krošnje i lišća, brzog rasta i otpornosti na toksične gasove, dim, prašinu.

Plod je okruglasta koštunica veličine tri do pet centimetara, koja se javlja između pete i petnaeste godine rasta biljke. Obavijena je glatkom, zelenom i mesnatom opnom, koja sazrevanjem potamni. Unutra se nalazi koštica koja ima čvrstu ljusku, koja puca na dve polovine i otvara smeđe kvrgavo seme.

Orah cveta u aprilu i maju, a plodovi sazrevaju u septembru ili početkom oktobra.

Kod nas je biljka cenjena najviše zbog ploda, ali i kvalitetnog drveta (koristi se za izradu nameštaja i furnira). Jedna od potvrda njegovog kvaliteta je i to da se baš drvo domaćeg oraha koristilo za izradu propelera u ranim danima avijacije, a zanimljive šare drveta pored kvaliteta su razlog zašto se orah koristi za instrument table i enterijer skupih automobila. Najpoznatije autohtone vrste ovog drveta kod nas rastu u Đerdapskoj klisuri.