Plod dunje je vitaminska bomba jeseni, jer sadrži velike količine vitamina C, vitamine A, E, PP, B1, B2, kao i kalijum, natrijum, cink, gvožđe, bakar, mangan, pektin i organske i neorganske kiseline. Pored toga, sadrži i proteine, dijetalna vlakna i ugljene hidrate.

Dunja se, nažalost, retko jede u sirovom stanju, već se najčešće prerađuje u kompote, želee, sokove, slatko ili se koristi za pravljenje čuvene rakije dunjevače.

Dunje su i odlični prirodni osveživači vazduha, pa ne čudi što su ih naše bake nekada davno čuvale na ormanima tokom zime.

Narodna medicina odavnina koristi dunje za lečenje. Zahvaljujući taninu i sluzi, ova voćka povoljno deluje na rad creva i sprečava infektivne bolesti. Sadrži i dosta pektina, koji povoljno utiče na krvni sistem, pomaže u snižavanju krvnog pritiska i holesterola. Sok od dunje se preporučuje protiv kašlja, asme i dijareje, dok se pečena ili kuvana dunja, zbog visokog sadržaja gvožđa, posebno pogoduje anemičnim osobama, ali je odlična i za lečenje upala želudačne i crevne sluzokože. Dunja se upotrebljava i kod upale sluzokože ždrela, krajnika, disajnih puteva, kao i za ublažavanje obilnih menstruacija.

Čaj leči nesanicu i dijareju

Dunja je orijentalno voće koje uglavnom raste u centralnoj Aziji, Iranu i u zemljama Kavkaza. Uzgajala se i u staroj Grčkoj, gde se smatrala simbolom ljubavi i plodnosti. Prema legendi, dunju je Pariz poklonio Afroditi, a od tada je jedno od njenih naziva i „zlatna jabuka“.

Čaj od dunjinih semenki leči nesanicu, ublažava napetost i otklanja neprijatan zadah, dok sluz od semenki leči opekotine i rane. Čaj od listova dunje je odličan prirodan lek za zaustavljanje dijareje.

Zbog njenih lekovitih svojstava dunju u narodu često zovu „kraljica jeseni“, a čaj od ploda ove voćke blagotvorno deluje na disajne tegobe, smiruje kašalj, promuklost i ublažava simptome bronhitisa.

Svakodnevno konzumiranje dunje u sirovom stanju pokazalo se kao blagotvorno pomoćno sredstvo kod tuberkuloze, problema sa otežanim radom jetre, kod dizenterije, kao i kod bolesti očiju.

Sirova dunja se ne preporučuje osobama sa čirevima i drugim akutnim oboljenjima želuca, jer zbog snažnog adstringentnog dejstva, može dovesti do grčeva i pogoršati stanje.

Kompot od dunje se preporučuje kod problema sa crevima ili želucem, dok je sok od ove voćke jedno od najboljih sredstava protiv dekubitusa (rana koje nastaju na telu usled dugog ležanja) opekotina, ispucale kože, svraba.

Dunja se dobro pokazala i u jačanju imuniteta što svima nama u zimsko vreme, a posebno sada u vreme epidemija virusa, dobro dođe.

Sezona berbe dunje pada krajem jeseni, pa je sada trenutak da uživate u svim njenim blagodetima i korisnim svojstvima.

Bakino slatko od dunja 

Kuvanje slatkog od dunja, po starinskom receptu, jednostavno je i ne zahteva neke posebne kulinarske veštine. Uz ovaj recept i sami ćete uživati u mirisu i ukusu koji podseća na detinjstvo i bakinu ostavu.
Sastojci:
• 1 kg dunja
• 800 gr šećera
• 2 l vode
• 2 limuna
• 100 gr oraha 
Priprema: 
Dunje očistite i oljuštite, izrendajte na krupno rende ili ih iseckajte na kockice, ako tako više volite. Stavite ih u činiju sa vodom u koju ste stavili sok jednog limuna da ne pocrne.
Sipajte u šerpu dva litra vode, prebacite dunje, koje ste prethodno ocedili i stavite da se kuvaju sedam minuta.
U drugu šerpu stavite šećer pa dodajte 300 ml vode, pa ušpinujte. Izvadite dunje pa ih ubacite u špinovan šećer.
Kuvajte sat vremena da se se slatko skuva. Kad izbiju gusti beli mehurovi i dunje postanu staklaste slatko je gotovo.
Pred kraj nasecite kolutove jednog limuna i ubacite iscekane orahe. Slatko možete sipati vruće u oprane i sterilisane tegle pa ih okrenuti ili šerpu pokriti mokrom krpom pa ostaviti da prenoći i potpuno se ohladi, pa onda sipati u čiste tegle i zatvoriti.