Spojila talente za muziku i odnose s javnošću

I koncert za bicikl i balone na programu je Beogradske filharmonije od kako je njen pi-ar Jelena Milašinović, bivša profesorka klavira, ali popularni sadržaji nikada nisu išli nauštrb kvaliteta jednog od najboljih svetskih orkestara

Diplomirala je klavir, bila i profesor na Akademiji, a onda se opredelila da postane stručnjak za odnose  s javnošću, kako bi klasičnu muziku približila što široj publici. U tome je uspela, a dokaz su brojne nagrade koje je dobila i stručna usavršavanja iz oblasti komunikologije. Nedavno se našla među 25 laureata iz celog sveta prestižne internacionalne nagrade „Pro PR Glob” čiji su dobitnici iz najrazličitijih oblasti, od umetnosti do bankarstva i korporativnih poslova.

– Iako je za mene muzika bila prva ljubav, vremenom sam osetila da je to hermetičniji način izražavanja. Počela sam da razmišljam drugačije, da  priređujem kulturne događaje, tako da muziku približim široj publici –  kaže Jelena Milašinović, menadžerka komunikologije Beogradske filharmonije i ističe da je veliku ulogu u ovom preokretu odigrao bivši direktor ove ustanove Predrag Tasovac.  On je još početkom 21. veka počeo da uvodi novine, da na drugačiji način komunicira s publikom. Prepoznala je taj Tasovčev brend i njena želja da radi u Beogradskoj filharmoniji se kroz određeno vreme i ostvarila, spojivši tako dva svoja talenta, za muziku i za odnose s javnošću.

To prevođenje jednog jezika u drugi rezultiralo je nizom specifičnih, popularnih događaja u kojima su glavni akteri virtuozi Beogradske filharmonije. Oni se ponekad nađu i u ulozi di-džejeva s klasikom na repertoaru, umeju i da s Mosta na Adi bodre maratonce, da sviraju na otvorenom pred više desetina hiljada ljudi, održavaju sada već tradicionalne novogodišnje koncerte na „Kolarcu” za koje već sada počinje raspitivanje. Uveli su i ciklus više novogodišnjih koncerata za julijansku Novu godinu, kinesku, islamsku i jevrejsku. Svoje umeće koriste i za najneobičnije teme kojima iznenađuju publiku pa se tako na programu nađe i koncert za bicikl, gajde i balone... sa svim efektima koji su za publiku i smešni i simpatični.

Eto koliko komunikologija znači i u muzici, pa Jelena Milašinović može s ponosom da kaže da je zahvaljujući i njenom radu filharmonija pronašla najbolji put do publike, a da pri tome nije silazila s umetničkih visina.

– Ako nemate vrhunski kvalitet, ne možete da trajete. Davno smo prevazišli granice naše zemlje i regiona, mi smo svetska klasa orkestara –  dodaje naša sagovornica.

Jelena je rođena je u Beogradu, u Kosovskoj ulici, tu je provodila detinjstvo, išla u dve škole, muzičku „Dr Vojislav Vučković” i osnovnu „Drinka Pavlović”. Roditelji su je učili da ume da deli, da voli ljude i da bude dobar prijatelj, i svemu drugom što se cenilo osamdesetih godina prošlog veka.

Počela je da svira klavir kao dete. Talenat je nasledila od dede koji je svirao nekoliko instrumenata, ali je po profesiji bio sudija Vrhovnog suda. Sećajući se dana u muzičkoj školi kaže da ju je čuvena profesorka  Olivera Đurđević usmerila ka akademiji. Na studijima najjači utisak ostavio je kompozitor Miloš Petrović, koji je predavao kamernu muziku.

– Imala sam lepo detinjstvo, ali ne i mladost kakvu sam očekivala. Želela sam da putujem s rancem na leđima, da obilazim Evropu i svet, ali stigle su devedesete, ratovi i sankcije – kaže Jelena.

 Umesto putovanja upisivala je kurseve za strane jezike. Jezici su joj postali prostor slobode i novih saznanja. Engleski, španski, francuski, italijanski koje sada govori perfektno, tada su joj bili zamena za putovanja. Verovala je da će jednoga dana moći da obilazi gradove i mesta drugačijih kultura i to vreme je došlo početkom 21. veka. Italija Francuska, Španija Portugal, Britanija... Upoznavala je ljude iz celoga sveta, drugaricu iz Barselone upoznala je u Veneciji, druga iz Londona u Parizu, osetila je šta znači globalni svet, kao što je i muzika univerzalna, kao i kuća u kojoj radi.

– Moj otac me je zvao i pitao „Sine, jel’ imaš ključeve grada?”, što je značilo, da li sam osvojila i videla sve što sam želela – kaže sagovornica „Magazina”.

Voli da je uvek aktivna, da isprobava nešto novo, a jedan od takvih izleta u nepoznato bilo je i tračanje polumaratona. Za nju je to danas i jedno od najlepših iskustava koje je imala.

Kad trčite, grad vidite iz drugačije vizure, ta radost i sreća dolaska do cilja za mene je uvek bila fascinantna. Trčala sam kroz bulevar, kroz Vračar, Zemun, Novi Beograd, a publika je uvek reagovala različito. Zemunci su mi bili najsrdačniji u bodrenju, ali sva ta raznolikost imala je puno šarma i donela mi je lepu i nesvakidašnju razmenu energije, pa i komunikacije, kao da vas ceo grad slavi, takav je osećaj. Zato planiram makar još jedan polumaraton, samo ako mi dozvole, kaže Jelena Milašinović.

U slobodno vreme sluša Malera, Šostakoviča i Rahmanjina, voli i soul, a idol joj je Damir Urban, savremeni umetnik sa svojim alternativnim zvukom koji podseća na klasiku. Ne krije ni interesovanja za modu i dizajn i sve što svakodnevicu čini manje banalnom nego što u stvarnosti ona jeste.

Raduje se budućnosti koja dolazi, a u kojoj je planirano i preseljenje filharmonije iz starog dela grada u  Novi Beograd, pored Palate Srbija, gde se sada održavaju koncerti na otvorenom. Filharmonija ove godine slavi i stoti rođendan, a obeležavanje je počelo još u junu i do sada je održano nekoliko značajnih događaja, a jubilarna sezona potrajaće do novogodišnjih koncerata. Puno izazova za Jelenu, dosta prostora da ispolji kreativnost i da pomogne da Beogradska filharmonija što bolje komunicira sa svojom publikom ne spuštajući se s umetničkih visina.

Koncerti za bebe

Jedan od programa Beogradske filharmonije koji je dobio nagradu za komunikaciju su i koncerti za bebe, koji se održavaju tri puta godišnje.

Ceo hol se tada pretvara u parking za kolica, a ispred bine na kojoj je postrojen kompletan sastav orkestra bebe se propinju da vide muzičare, da oslušnu instrumente, guču, izražavaju zadovoljstvo na sebi svojstven način... Osim roditelja neretko koncertima prisustvuju i mame trudnice. Do sada su najmlađi posetioci koncerata mali Stefan sa 23 dana i Čarna sa 26 dana.

Naravno, program je dobio brojne nagrade jer je na pravi način došao do publike, a virtuozi prestižnog orkestra sviraju i za predškolsku i školsku decu.

– Mi apelujemo na roditelje da što više puste decu da se prepuste muzici. Repertoar smo prilagodili uzrastu, pa najmlađi mogu da čuju i kako neki instrument imitira životinjski glas. To je blagotvorna muzika i za prenatalni period, ni preglasna ni agresivna, već umirujuća i ritmička, Moram da kažem da je to bila ideja Predraga Tasovca, a mi smo je zdušno nastavili kao i koncerte na otvorenom na beogradskom Ušću – kaže Jelena Milašinović.

Veridba pred filharmonijom

Muzičari Beogradske filharmonije uveli su praksu da za Beogradski maraton svojom muzikom bodre trkače na punktu na Mostu na Adi, koji se nalazi na petnaestom kilometru trase. Mnogo je lepih doživljaja, događaja za prepričavanje jer su takmičari oduševljeni i trude se da na sebi svojstven način uzvrate pažnju i angažman koji se organizuje specijalno za njih.

Trkači počnu da diriguju, mašu nam, imitiraju sviranje na instrumentima, aplaudiraju. Svet sporta i muzike je sličan, velika su odricanja da bi se postigli vrhunski rezultati, ali je velika i nagrada i unutrašnja satisfakcija. Jedan od najlepših prizora koji sam videla bio je kada je jedan takmičar klekao ispred cure i verio je. Mladić je čuo da će svirati filharmonija i dosetio se da tu na mostu zaprosi svoju izabranicu. Ja sam trčala za njima da im uzmem kontakte, a onda sam im poklonila ciklus koncerata za zaljubljene, na koje su redovno dolazili. Sledeće godine su me još jednom iznenadili kada su došli i na koncert za bebe, priča naša sagovornica.