Domaći vinari našli svoj put

Iako sa skromnom produkcijom, srpski vinari s vinima od autohtonih sorti postižu sve bolje rezultate i iz sveta donose najprestižnije nagrade za kvalitet.

Tako je vinarija „Lakićević” iz Leposavića na ocenjivanju Muscats du Monde, održanom u francuskom gradu Entre-Vignes, juna ove godine, osvojila zlatnu medalju za tamjaniku Upupa 2020. Takođe, ove godine, vino „Grašac Beli 2020” fruškogorske vinarije „Vinčić” poneo je titulu „Best in Show” na „Decanter Wine World Awards” u Londonu, našavši se tako među devet najboljih belih vina na ovom najvažnijem svetskom ocenjivanju. Prošle godine je „Vivak Prokupac 2017” vinarije „Grabak” iz Vrnjačke Banje na istom takmičenju osvojio zlato, što je do sada najveći uspeh srpskih vina – za stopostotni prokupac uopšte.

U drugoj polovini 19. veka u vinogradima u Srbiji je potpuno promenjen sortiment vinove loze, pogotovo vinskih sorti. To je bila posledica industrijalizacije poljoprivredne proizvodnje, forsiranja sorti otpornijih na razne bolesti i ekstremne atmosferske uslove, a koje su davale bolji kvalitet vina i imale veću rodnost. U našim vinogradima brzo su preovladale uvozne, internacionalne, sorte, koje ranije nisu bile zastupljene na ovim prostorima.

Vremenom su srpski vinogradi, sem časnih izuzetaka, ostali bez prokupca, kadarke, smederevke, tamjanike, bagrine, a zasađene su ogromne površine kaberne sovinjona, merloa, šardonea, sovinjona belog… I, taj proces još uvek traje. Mnogi vinari i dalje istrajavaju u forsiranju internacionalnih sorti, s obrazloženjem da se oni s tim sortama upoređuju i takmiče sa svetom.

Istovremeno, čak i u stručnim krugovima, pa otuda i kod vinara i vinogradara, dugo je preovladavalo mišljenje da domaće, autohtone sorte, imaju skroman potencijal za proizvodnju vrhunskih vina, da se po svojim osobinama ne mogu porediti sa svetskim sortama.

U trendu je autohtono i regionalno

Napokon su i domaći vinari shvatili da je svetsko tržište prezasićeno vinom od istih sorti, koje su zasađene od Australije do Amerike. Najpre skromno i obazrivo, a potom sve odlučnije, naši vinari su počeli da otkrivaju nacionalno blago.

Za početak, uložili su puno napora da u starim vinogradima pronađu sorte za koje se verovalo da su potpuno iskrčene i da za njih nađu mesto u novim zasadima. Više od 10 odsto sadnog materijala koji se poslednjih godina proizvodi u Srbiji pripada ovoj grupi. Savremena tehnologija i plejada obrazovanih i tehnologa počeli su da prave vina koja su i u stručnim krugovima, a i na tržištu, prihvaćena s odobravanjem i podrškom. Dokazali su da se i od domaćih sorti mogu spravljati vrhunska vina i da je to put kojim treba da idu domaći vinari.

Ohrabrujuće je da je od oko 200 sorti vinove loze, u vinogradima koji se vode u Vinogradarskom registru Srbije, na prvom mestu široko rasprostranjena regionalna sorta grašac ili italijanski rizling, dok su ostale vodeće sorte pretežno internacionalne. Jedina autohtona sorta koja je u prvih deset najrasprostranjenijih je prokupac, koji je zastupljen sa 4,27 odsto, odnosno zasađen je na 277,30 hektara, a jedina domaća novostvorena široko rasprostranjena sorta je župljanka sa 3,83 procenta – zasađena je na 248,85 hektara.

Slika je nešto drugačija ako se posmatra sortna struktura vinograda po osnovu broja vinogradarskih parcela. Naime, na ukupno 19.265 vinogradarskih parcela učešće pojedinih autohtonih sorti je značajnije, pa vinogradarske parcele sa sortom prokupac učestvuju sa 12,35 odsto slankamenke sa 6,18 posto, a smederevka sa 5,72 posto. Ovi podaci ukazuju da su autohtone sorte zastupljene uglavnom na usitnjenim parcelama male površine.

Ko je na listi 50 najboljih

U grupi TOP 50 sorti vinove loze u Srbiji nalazi se 14 autohtonih i regionalnih vinskih sorti: grašac, frankovka, prokupac, smederevka, vranac, tamjanika, slankamenka, kreaca, muskat krokan, tamjanika crna, skadarka, kavčina, portugizer i ružica crvena – kevidinka.

Na ovoj listi je i šest novostvorenih vinskih sorti: župski bojadiser, župljanka, morava, probus, sila i neoplanta. Na širem spisku 200 sorti koje su registrovane u Srbiji, nalazilo se još pet vinskih autohtonih sorti: začinak, kujunđuša, bagrina i seduša, s time što je sorta jagoda skinuta s te liste, mada je zastupljena u nekoliko vinograda i od nje se pravi odlično vino.

Naučni projekat o čuvanju gena srpskog čokota

I pored toga što je ogromna većina starih vinograda u Srbiji iskrčena, u retkim preostalim su sačuvane autohtone sorte vinove loze koje nisu poznate široj javnosti.

Kako bi sačuvali te dragocene čokote, od kojih su neki stari i stotinu godina, grupa naučnika sa univerziteta u Beogradu i Novom Sadu je pokrenula projekat „Valorizacija genetskih resursa vinove loze u Srbiji”. Cilj je da se genomskim tehnologijama identifikuju i sačuvaju lokalne sorte, a potom i sačuvaju, tehnološki unaprede i komercijalizuju.

Pod lupom su stari vinogradi u Župi, Toplici, Negotinskoj krajini i Fruškogorskom vinogorju i za početak je odabrano oko 200 uzoraka za genomsku analizu.