Omiljeno dete – tabu ili realnost?

Nepisano je pravilo da svu decu treba voleti i tretirati jednako. Istina je, međutim, da većina roditelja ipak favorizuje jedno od svoje dece, pokazuje psihološko istraživanje.

 Uprkos tome što će to nevoljno podeliti sa drugima, pa čak neće priznati ni sebi, činjenica da roditelji često imaju omiljeno dete samo govori o tome da se radi o jednoj normalnoj i uobičajenoj situaciji.

Zašto se događa da roditelju favorizuju jedno svoje dete? Jedna od stvari koja utiče na to je red rođenja. Omiljeno dete može biti prvo, ali je više od polovine ispitanika u psihološkom istraživanju odgovorilo da favorizuje svoje najmlađe dete. Omiljeno dete u porodicama sa troje dece je veoma retko ono srednje. Postoji i poznati sindrom srednjeg deteta, kada se ono oseća izolovano i zanemareno.

Drugi razlozi za odabir omiljenog deteta povezani su sa ličnošću roditelja i njegovim životnim iskustvima. Naša deca reflektuju naše osobine, bilo da su dobre ili loše. Nije čudno onda da roditelj više voli da provodi vreme sa detetom koje mu daje osećaj da je uspešan, a to podsvesno doživljava ako prepozna neke svoje osobine u njemu.

Kvalitet porodičnih odnosa je, takođe, važan faktor. Neka deca ponekad podsećaju roditelja na osobu iz prošlosti koja im je puno značila, na primer na umrlog roditelja ili najdražu tetku.

Kao što se sve menja, tako se menja i odabir omiljenog deteta. Sam koncept ima vrlo fluidnu prirodu. Ljudi se menjaju, a deca naročito, jer su tek u postupku formiranja svoje ličnosti.

Ponekad roditelji često menjaju odabir omiljenog deteta i to priznaju deci, najčešće pokušavajući ih podstaknuti na lepše ponašanje.