Prvi sirupi za kašalj sadržavali su opijate

Nekada se recepti za sirupe za kašalj nisu sastojali samo od varijacija šećera, meda i lekovitog bilja kao danas, već su bili mnogo maštovitiji i - smrtonosniji, jer su sadržavali alkohol i opijate.

Kašljete? Popijte večeras jednu supenu kašiku sirupa sa kokainom i heroinom! Lekari sa početka 18. veka, za uobičajene bolesti, propisivali su lekove za koji se danas zna da su toksični narkotici.

„Sirup protiv kašlja za jednu noć” tada veoma popularan lek, posle kojeg je kašalj prestajao za samo jednu noć, a koji se proizvodio u Baltimoru, SAD, 1888. godine, sadržavao je opasni koktel droga koje izazivaju zavisnost:  alkohol, kanabis, hloroform i morfijum.

Za nešto manje od decenije posle čuvenog američkog sirupa, i nemačka farmaceutska firma „Bajer” je uspešno sintetizovala dva leka - aspirin i heroin. Heroin, čiji naziv je izveden iz nemačke reči koja znači „herojski”, „Bajer” je plasirao kao preparat za suzbijanje kašlja koji izaziva manju zavisnost od morfijuma.

Čak i u 11. izdanju Enciklopedije Britanike iz 1910. pod pojmom „ morfijum”, stoji sledeći pasus: kod kašlja kod ftize (tuberkuloze), male doze morfijuma su od koristi, ali upravo u ovoj bolesti morfijum se često bolje zamenjuje kodeinom ili heroinom, koji sprečavaju razdražljiv kašalj bez narkotizacije koja sledi nakon administracije morfijuma.

„Bajer” je izgubio zaštitni znak za proizvodnju heroina i aspirina 1919, posle poraza Nemačke u Prvom svetskom ratu.

Upravo zbog izazivanja zavisnosti kod pacijenata, američki Kongres je 1924. zabranio proizvodnju, prodaju i uvoz heroina.

Još jedan široko poznat i upotrebljavan eliksir protiv kašlja, jake dijareje i bolova, Paregorik, u stvari je četvoroprocentna tinktura opijuma, uz dodatak kamfora, benzoične kiseline i ulja anisa. Posebno se preporučivao za umirenje nelagodnosti utrljavanjem u desni, kod beba kojima niču zubi.

Jakob Le Mort, profesor hemije na Univerzitetu Lajden, početkom 18. veka napravio je eliksir za astmu i nazvao ga „paregoričnim”. Reč potiče od grčke reči paregorikon sa značenjem umiriti i osloboditi bolova.

Le Mortov eliksir, koji se sastojao od meda, slada, cveta gardenije, opijuma, kamfora, ulja anisa, soli tartarata i alkohola, u londonskoj farmakopoeiji 1721. godine, označen je kao eliksir za astmu. Njegovi sastojci su sastavljeni prema humoralnoj teoriji tog vremena.

Humoralna teorija je bila jedan od centralnih principa zapadne medicine od antike do 19. veka. Humoralno potiče od reči humor, što u ovom kontekstu znači tečnost. Smatralo se da ljudsko telo sadrži mešavinu četiri tečnosti: crne žuči (poznate i kao melanholija), žute ili crvene žuči, krvi i sluzi. Svaki pojedinac je imao poseban humoralni sastav ili konstituciju, a zdravlje je definisano kao odgovarajuća humoralna ravnoteža za tu osobu. Neravnoteža između telesnih tečnosti dovodila bi do bolesti.

Paregorik se stotinama godina koristio u raznim formulacijama. Bio je to kućni lek u 18. i 19. veku kada se naširoko koristio čak i za smirivanje „besne” dece.

Tokom dvadesetog veka njegova upotreba je opala, jer su vlade regulisale sastojke medikamenata. U Sjedinjenim Državama, Zakon o čistoj hrani i lekovima iz 1906. zahtevao je da određene droge, uključujući alkohol, kokain, heroin, morfijum i kanabis, budu tačno označene sadržajem i dozom. Ranije su se mnogi lekovi prodavali kao patentirani lekovi sa tajnim sastojcima ili lažnim etiketama.

Tako su kokain, heroin, kanabis i druge slični droge i dalje bile legalno dostupne bez recepta sve dok su bile označene. Procenjuje se da je prodaja patentiranih lekova koji sadrže opijate smanjena za 33 odsto nakon što je uvedeno obeležavanje. U Britaniji 1906. i  u Kanadi 1908. uvedeni su zakoni koji su zahtevali otkrivanje sastojaka i ograničenje narkotičkog sadržaja.

Krajem 2011. počeo je period tokom kojeg se Paragorik nije proizvodio u SAD. To je trajalo do avgusta 2012, kada je proizvodnja i prodaja ovog leka ponovo uspostavljena.