Šipurak osvežava i leči

U našem narodu šipurak je veoma cenjen i dosta se koristi za spravljanje čajeva, pekmeza, marmelada i poslastica. Naučni naziv vrste je Rosa canina L. Prema botaničkoj klasifikaciji pripada porodici ruža (Rosaceae). U narodu je poznat pod mnoštvom imena, i to kao što su: bela ruža, divlji šipak, divlja ruža visoka, pasja drača, pasja roža, plotna ružica, šepurika, šepurina, šibek, šip, šipek, itd.

Raste u nizijskim, brdskim i planinskim područjima, po obodima šuma, po svetlim listopadnim i četinarskim šumama, kao živa ograda pored puteva, po međama, livadama, pašnjacima i napuštenim mestima. U Srbiji je biljka veoma rasprostranjena.

Divlja ruža je vrlo trnovit grm, visok oko dva metra. Cveta tokom juna i jula. Plod divlje ruže je poznat pod imenom šipak, jajastog oblika, mesnat, u početku zelene, a kad sazri crvene boje. Plod sazreva u toku septembra i oktobra.

Sveži šipak je čvrst, gladak, sjajan, crvene boje kad je zreo, sočan, nakiselo-slatkog, prijatnog i pomalo oporog ukusa. Upotrebljava se svež i osušen, nepotpuno zreo plod.

Veoma je bogat vitaminima, i predstavlja pravi polivitaminski koncentrat. Sadrži do 25 odsto vode, šećera do 15 procenata, pektina oko 10 odsto, ogromnu količinu vitamina C (prema literaturnim podacima navodi se da sadrži 50–60 puta više nego limun, vitamina P, provitamina A (karotena), vitamina B2. U plodu ima još i vitamina B1 i vitamina F i K, sadrži belančevine, tanine, flavonoide, limunsku i jabučnu kiselinu, pektine, celuloze, masno ulje, malo etarskog ulja od koga potiče prijatan miris čaja, koncentrata i raznih galenskih preparata od šipuraka.

Plodove treba brati dok su još tvrdi, nedozreli, sjajne crveno-narandžaste boje. U zelenom šipku, a isto tako i u prezrelom (mekanom, tamne, mutne boje) ima manje vitamina nego u poluzrelom. Treba ga brati krajem leta ili početkom jeseni po lepom i suvom vremenu. Ubrane plodove treba odmah preraditi ili sušiti. Prilikom sušenja gubitak vitamina treba svesti na minimum. Brže se osuši smrvljen ili uzduž rasečen nego ceo šipak, ali je u isitnjenom plodu veći gubitak vitamina prilikom sušenja i čuvanja.

Sveži i osušeni šipci upotrebljavaju se, pre svega, preventivno, ali i kao lekovito osvežavajuće sredstvo. Supstance šipka deluju kao sredstva za jačanje organizma, za lečenje sluzokože i povređene kože, za izlučivanje mokraće, protiv proliva, itd. Preporučuje se za lečenje angine, nesanice, bronhijalne astme.

Zbog velike količine mnogih vitamina, a posebno vitamina Ce, naročito je neophodan kao čaj u zimskom periodu. Nedostatak vitamina Ce prouzrokuje umor, kapilarno krvavljenje, naročito u desnima i mišićima listova, povećana osetljivost na infekcije, itd. Vitamin Ce jača odbrambenu moć organizma.

Čaj se preporučuje svima, a naročito iscrpljenim i slabim osobama, osetljivim na infekcije, trudnicama, dojiljama, anemičnim, starima, deci itd. Šipkov složeni čaj (Species diureticae) odlično je sredstvo za aktiviranje rada bubrega, protiv bubrežnih infekcija, bolesti bešike i žuči itd.

DžEM OD ŠIPURAKA

Potrebno je:

5 kg šipuraka,

5 kg šećera,

7-8 l vode

Šipurke dobro oprati, očistiti s obe strane, naliti vodom i kuvati na laganoj vatri dok ne omekšaju. Prohlađene šipurke ispasirati nekoliko puta kroz gusto sito i gazu, dodajući vodu u kojoj se kuvao šipurak. Postupak pasiranja ponoviti nekoliko puta kako ne bi ostale oštre dlake. U dobijenu smesu od šipurka dodavati šećer i kuvati dok se masa ne zgusne. Topao džem sipati u čiste, suve i zagrejane tegle. Tegle dobro zatvoriti i umotati u ćebe. Tako umotane tegle treba da odstoje jedan dan dok se dobro ne ohladi džem. Tegle čuvati na hladnom i suvom mestu do otvaranja.

(Recept priredila Gospava Nestorović, Beograd–Mirijevo)