Pakito, pica-majstor u svetu interneta

Nemoguće je početi priču s Pavlom Brankovićem, jednim od najpoznatijih influensera i fud blogera, i to u restoranu, a da mu ne zavirite u tanjir. Iako je bilo vrelo jutro, pio je samo sok od ceđene pomorandže, pa dalje nismo insistirali na jelovniku. Doduše, s vremena na vreme, tokom razgovora „bacao je oko” na pune ruke konobara i obližnje stolove, uporedo prateći i šta se dešava na displeju telefona, jer su samo stizale mnogobrojne poruke i mejlovi.

Pavle je rođeni Valjevac. Posle završene gimnazije, i to usred bombardovanja 1999. godine, otišao je u Prag na Anglo-američki univerzitet za biznis i administraciju, a onda je od jednog do drugog uspešnog posla došao do kulinarstva.

– Moja završna godina u gimnaziji prekinuta je bombardovanjem. To je vrlo važno za kontekst u kome sam se našao. Jedva sam izašao iz zemlje, išao sam kombijem na prijemni, a vratio se kamionom. Sećam se, posle dva dana smo stigli do Horgoša. Roditelji su bili razumni i shvatili su da je to dobro za mene. Moja dve godine starija sestra je već studirala i ona je ostala u Srbiji – priseća se naš sagovornik.

Češka, Španija, Italija

Otkriva da je izbor pao na Češku, jer je tamo imao poznanika na koga je mogao da se osloni i računa.

Iako je stigao u potpuno novu sredinu, kaže da je to bio lep period u njegovom životu, jer sa 19 godina ništa ti se ne čini problematičnim.

Kada je završio studije, počelo je putešestvije.

– Otišao sam u Španiju. Upisao školu jezika i, opet, sve iz početka krenuo: radio, učio, živeo u raznim gradovima. Gradio sam život i sebe na taj način. Nakratko sam opet bio u Češkoj i od 2005. godine sam u Srbiji – priča Pavle.

Priznaje da u početku nije bio, u poslovnom smislu, vezan za gastronomiju, ali je brzo uvideo potencijal ove industrije, pa je posle svega odlučio da pohađa i završi u Italiji Kulinarski institut za strance.

Postavio je sopstveni brend „Pizzagram”, prepoznatljiv po neobičnim kombinacijama ukusa. U početku je radio kao pica-majstor, a kada su zahtevi tržišta prevazišli mogućnosti jednog, prestao je da mesi i bavio se organizacijom posla.

Vođen hedonizmom, uživanjem u hrani, Pavle je postao i Pakito, influenser koji se bavi preporukom hrane s armijom pratilaca na društvenim mrežama.

Dok mu jedni „skidaju kapu” jer kažu da niko kao on ne umače tako vruću pogaču u kajmak, drugi ga ne vole, jer misle da se folira, ne veruju da može da jede i školjke i pečenje...

– Ne pišem kritiku, samo predstavljam ono što mi se dopada. Da sam kritičar mogu da kažu oni koji me posmatraju površno ili me ne vole. Držim se principa da ne pišem loše o ljudima, kuvarima, restoranima, jer razumem kakav je to posao. Nekada se dogodi greška zbog neke nepredviđene situacije u kuhinji koja se prevaziđe. I ako se i ponovi za tri ili šest meseci, to je slučajnost. I moj majstor, iako zna sve procedure, može da omaši sa šunkom, jer je ustao „na levu nogu” ili mu jednostavno „nije dan”. Ali, ako se to dešava dan za danom, neki problem postoji. Ali nije na meni da to kritikujem. Tržište je najbolji kritičar – odgovara naš sagovornik.

Objašnjava da mu je angažovanje na društvenim mrežama hobi i razonoda, dok posao nosi neke druge stvari – i lepe i teške.

Ukus hrane je najvažniji

– Ukus hrane je najvažniji, gde god da idete na klopu. To je ono što mora da poštuju i fajn dajning, ali i obični restorani. Danas je i prezentacija postala bitna: ljudi žele da vide, da osete, da probaju nešto drugo, da od hrane naprave doživljaj... Međutim, note, ukusi uvek pobeđuju. Poštujem one koji s visokim kulinarskim znanjem iskombinuju neverovatne stvari. To je hedonizam, mada bi sve trebalo da bude uživanje u hrani, a ne da je cilj prejedanje. Ako je ideja da se samo najedeš, možeš da uzmeš svakog dana dva kilograma hleba i paštetu – podseća Pakito.

Spremanje hrane se promenilo, posebno u svetu, i to niko ne može da ospori, pa se na kulinarskoj sceni mogu naći najraznovrsniji proizvodi. Pavle, međutim, veruje da od toga nije napravljena nikakva filozofija, već je samo došlo do velikog napretka u ovoj oblasti.– Istražuju se nove tehnike, novi ukusi... Ljudi vredno i predano rade na tome, pa se gastronomija i industrija hrane poboljšavaju – kaže Pavle Branković.

Najbolje pečenje u Borči

Pavle Branković kaže kako je nemoguće nekada reći da je negde neka hrana najbolja, da su negde ćevapi ili burek vrhunski, torta savršena... Jer, menja se ukus onog ko to ocenjuje, ali i gastronomska ponuda. Finese se, u kulinarskom zanatu, stalno dorađuju. Ipak, za pečenje, kao „iz topa” kaže da je najbolje u jednom restoranu u Borči.

Otkriva i da voli sve da jede, ali mu najviše prijaju bureci, pečenja, razna masna i jaka hrana, ali i morski plodovi.

Svako jutro trening

Dva metra visok, Pavle kaže da redovno održava kondiciju i trenira, vežba šest puta nedeljno.

– To je za mene rutina i savršen početak dana. Najviše volim da rano ujutru prvo obavim trening, a onda započnem s ostalim obavezama koje diktira taj dan.

Iako je od 25 godine preduzetnik, nikad nije bio zaposlen, nije radio za drugog. Priznaje da se često neke stvari preliju i u deo dana predviđen za odmor. To su najčešće neke poruke, mejlovi, pozivi, ali on to ni ne smatra poslovnim obavezama. Ipak, kaže da posao nije sve na svetu. Ispunjavaju ga porodica, prijatelji, putovanja... Posebno zadovoljstvo mu je da otkriva nove restorane, ukuse, jela i da o tome piše.

Pavle je objavio pilot-epizodu serijala „Pakitov put”. Recenzija o „top-pet” bureka je sjajno prošla, a format će, kako je najavio, biti sličan radu poznatog kulinarskog maga Entonija Bordena.

Neopravdano na lošem glasu

Pavle priznaje da je oduvek voleo da pojede dobru picu, ali da to nije bilo ključno da se posveti pravljenju ovog gastronomskog specijaliteta. Ne prihvata opšte mišljenje da pica nije kvalitetna, zdrava ishrana:

– Neko ko doručkuje ramstek, malo kvalitetnog sira i čeri paradajz reći će da je baš zdravo i kvalitetno jeo. Ali, i kod pice razliku u kvalitetu pravi testo. Može da se napravi i podloga koja je zdravija.

Zapravo, Pavle je shvatio da „nema ko ne voli picu” i da ona ima ogroman potencijal kada je reč o biznisu, pa je odlučio da napravi nešto drugačije i kvalitetno, od vrhunskih sirovina, mahom iz Italije. Sledeći korak za njega je bio pravljenje naloga na društvenim mrežama, ali kako nije bio zadovoljan kako su to drugi radili za njega, stvar je uzeo u svoje ruke. I u ovoj oblasti se doškolovao, pohađao obuke, pratio trendove, pa je podigao posetu i svojim nalozima i svom brendu, a tako je nastao njegov nalog na kome snima sve o ukusima koji mu prijaju.

Sada planira da plasira i druge gastro brendove.

Vino i pitomi Pijemont

U Italiju ide često, voli da obilazi gradove, specifične regije. Najviše voli Pijemont regiju, misli da je tamo najlepše, malo pitomije od Toskane, s fenomenalnim vinima, gradovima i selima, a od gradova izdvaja Sijenu i Firencu.