Život na dva kontinenta

Oftalmolog, prof. dr Mirko Jankov bavi se refrakcionom i hirurgijom katarakte. Završio je Medicinski fakultet u Beogradu kao jedan od najboljih studenata, a zatim doktorirao u dalekom Brazilu, u Sao Paolu, na primeni laserske operativne metode u hirurgiji oka.

Od tada njegov profesionalni i privatni život uspešno teče na dva kontinenta.

Ali, odrastanje u Beogradu ne zaboravlja. U školi je najviše voleo fiziku i kao tinejdžer bio je pasionirani zaljubljenik u naučnu fantastiku.

 Godine izbora

Kada je trebalo da izabere šta će studirati, otac, profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu, posavetovao ga je da razmisli kakav život želi da živi, da li očekuje da putuje biciklom ili kolima na posao, da ima stan, kuću, mnogo dece...

I onda je napravio neku vrstu kompromisa sa samim sobom: odlučio je da upiše medicinski fakultet, a ne elektrotehniku, ali da mu uža specijalizacija bude medicinska oblast u kojoj je tehnologija najdalje otišla, a to je oftalmologija. Tako je dr Jankov specijalizirao kod prof. Tea Zajlera u Cirihu i prof. dr Joanisa Palikarisa u Heraklionu, oftalmologa koji su osamdesetih godina prošlog veka prvi primenili laser za smanjenje dioptrije i zauvek promenili istoriju refraktivne hirurgije. Odbranio je doktorsku disertaciju iz oblasti bioinženjeringa na Federalnom univerzitetu u Sao Paulu, napisao više od stotinu radova u naučnim časopisima, knjigama i stručnim skupovima.

Ali, tu je bila i muzika.

– Bilo je teško opredeliti se, ali sam shvatio da kao muzičar neću baš moći da uspem u svim svojim zamislima. Ipak, završio sam i muzičku akademiju, ali više ne držim časove đacima, kao nekada. To sam prepustio profesionalcima – kaže dr Jankov.

Zato s osmehom naglašava da je danas srećan čovek, jer kada ga na carini pitaju da li putuje zbog posla ili zadovoljstva, iskreno kaže da su oba razloga podjednako značajna, jer posao doživljava kao veliko zadovoljstvo.

Ali, do tog stanja svesti ipak je trebalo preći dug i zahtevan put. Prvo, na kraju studija, devedesetih godina, želeo je da medicinu specijalizira na Novom Zelandu. U tom trenutku želeo je da ode što dalje

od haosa u kome je Srbija bila, ali nije imao dovoljno poena za iseljeničku vizu. Sledeća daleka destinacija gde je mogao da se prijavi bila je Brazil.

I to se pokazalo kao pravo mesto za mladog doktora. Zemlja velikih kontrasta pružila mu je priliku da svoja znanja primenjuje, da dalje uči i usavršava se.

– Brazil nije samo ogromna zemlja sa 220 miliona stanovnika, već i država u kojoj se mnogo ulaže u tehnologije i razvoj. Zapravo, postoje dva Brazila: osim bogatog, imate i onaj drugi siromašniji od najvećeg siromaštva koje možete da zamislite i vidite ovde u Srbiji. Ipak, ta zemlja pružila mi je priliku da radim u jednom obezbeđenom sistemu s mnogo pacijenata koji nisu imali zdravstvenu negu. Nisam želeo da radim tamo gde je sve uređeno, jer bih tamo bio samo posmatrač. Želeo sam da pomažem ljudima i dam doprinos društvu – ističe naš sagovornik.

Danas dr Jankov više nema pacijente u Brazilu, jer, objašnjava, to bi bilo teško izvodljivo. Zato radi s pacijentima u Cirihu, Beogradu, Budvi, Sarajevu i Nišu, a u Brazilu ima neke projekte na fakultetu.

S bogatim internacionalnim iskustvom dr Jankov kaže da razlike među pacijentima postoje.

Najveće razlike su u pristupu pacijentima i njihovim očekivanjima. Mentalitet i materijalno stanje određuju prioritete, a pre svega to diktira zdravstveno osiguranje.

– U Brazilu pacijenti su osvešćeni, biraju drugačije, brinu o sebi, ali i tome ko će brinuti o njima. Kod nas se pacijenti ne udubljuju u problem, ostave da sve rešavaju doktori – primećuje on.

A bolesti su svuda iste. Glaukom, makula i katarakta su tegobe s kojima se suočavaju ljudi širom sveta.

– Nekada su se posle operacije katarakte nosile „debele” naočare, jer se nisu koristila sočiva. Sada je to prošlost. Kada je reč o dioptriji, oni koji ne vide dobro oduvek su na različite načine nastojali da poprave vid, pre svega naočarima, onda i kontaktnim sočivima, a poslednjih decenija i operacijama na oku. Princip je uvek isti: dodatnim sočivom treba promeniti dioptrijsku moć oka ili modifikovati jedan od takozvanih refraktivnih elemenata oka – rožnjaču ili sočivo. U svetu su dosta popularne intervencije za eliminaciju dioptrije uz pomoć egzajmer lasera. Intervencija laserskog skidanja dioptrije traje nekoliko minuta, a najvažniji deo zahvata svega dve sekunde po dioptriji – objašnjava oftalmolog.

Podseća kako je s napredovanjem tehnologije i razvojem specijalnih biokompatibilnih materijala ideja ugradnje veštačkog sočiva u skučeni prostor prednje ili zadnje komore uz očuvanje prirodnog sočiva postala stvarnost.

Laseri su napravili najveću revoluciju, pa oko uz malo tehnologije može da se oporavi i da uz minimalne intervencije čovek bolje vidi.

Tendencija je da ljudi ne nose naočare ili sočivo za daljinu, a upotrebom multifokalnih intraokularnih sočiva i za blizinu. Katarakta se isto tako uspešno rešava uz pomoć lasera. Dr Jankov navodi da je lasersko skidanje dioptrije najčešće izvođena intervencija u svetu.

Jedan od najakuteulnijih problema u oftalmologiji je degenarcija makule, jer se životni vek produžio.

– U proseku ovo oboljenje se javlja oko 70. godine. Kod nekih osoba oko stari i onda se skuplja otpadni materijal – svojevrsne masne gomilice se rasporede oko makule, krvni sudovi su loši i pucaju i razvija se vlažna struktura. Jedno od efikasnih rešenja su injekcije koje dajemo našim pacijentima – objašnjava doktor.

Glaukom je takođe jedna od najčešćih dijagnoza, a reč je o opasnoj bolesti, zbog koje je, podseća dr Jankov, važno meriti očni pritisak, pogotovu ako postoji genetska predispozicija.

– To je stanje koje ne boli, ne smeta. Glaukom je opasna bolest jer kad se simptomi jave, bolest je već uznapredovala. Sa 40 godina treba raditi prvi pregled i nadalje samo treba pratiti. Vreme ne možemo da vratimo, ali ne smemo da dopustimo da nastane više problema koji mogu da dovedu i do slepila – upozorava dr Jankov.

Nikad nije kasno

Starosna dob pacijenta nije prepreka za operaciju katarakte, pa dr Jankov kaže da nikada nije kasno za intervenciju, ako se njom može popraviti kvalitet života. Njegov najstariji pacijent bila je najdugovečnija baka s Vračara, Nadežda Pavlović.

– Jednog dana u ordinaciji su se pojavile dve fine bakice. Jedna od njih je rekla da je došla na operaciju. Odmah sam video da je u pitanju katarakta. Tada je imala 97 godina, za drugu se kasnije ispostavilo da je njena ćerka. Operacija je prošla sasvim u redu. Posle nekoliko godina Nadežda je opet došla u ordinaciju i rekla da želi da operiše i drugo oko. Ona je tada imala više od 100 godina. Objasnila mi je da je došla bez ćerke koja joj nije dala da operiše drugo oko, ali je ona i posle toga živela nekoliko godina i to je sjajan rezultat – kaže dr Jankov i poručuje da čovek dokle god može treba da uradi nešto za svoje zdravlje.

Život uz muziku

Porodica Jankov vodi dinamičan život na dva kontinenta, u Evropi i Latinskoj Americi, odnosno u Brazilu odakle je Markova supruga Fernanda. Naš sagovornik priznaje da to nekada ume da bude iscrpljujuće, ali za sada sve funkcioniše. Deca idu u školu u Brazilu, ali često borave i u Srbiji.

Fernanda je stručnjak u oblasti investicionog prava i navikla se na rad onlajn, na daljinu.

Ona je veliki zaljubljenik plesa: u Brazilu je završila Kraljevsku akademiju plesa iz Londona, a u Beogradu osnovala centar za balet.

 I sam je posebno ponosan na svoju diplomu Muzičke akademije:

– Muzika je moja najveća ljubav, bez gitare ne bih mogao da zamislim svoj život. Uspeo sam sve da objedinim, bavim se drugim stvarima u životu, ali se ne odričem ni gitare ni muzike.

Sam svoj majstor

Dr Jankov otkriva da nikad ne zove majstora. Po kući sve sam popravlja. Tome uči i sinove Migela (15) i Luiz Viktora (12). Donedavno je u podrumu stare porodične kuće, na Vračaru, imao radionicu za obradu drveta, za pravljenje nameštaja.

Posebno zadovoljstvo mu je i rad u bašti.

U opuštanju mu pomaže i rekreativno bavljenje sportom. Dok se nije oženio, skakao je padobranom i ronio, sad se usmerio na jogu i jedrenje.

Vera u moderne tehnologije

– Moramo da pripremamo generacije za ono što će biti, a ne za ono kako je danas. Konkretno, oftalmologija najviše zavisi od tehnologije, same operacije su tehnološki potpomognute. Jedino laserima su neke stvari moguće, a to nije postojalo pre 50 godina. Tako će i za 50 godina ovo što danas radimo biti veoma primitivno. Verujem u telemedicinu, smatram da je to naša budućnost. Još uvek moja ruka ima važnu ulogu, ali smatram da će nas neki softver jednog dana zameniti. Zaista verujem u napredne tehnologije koje će izmeniti izgled društva. Sve to nas čeka vrlo brzo. Ne za sto godina.