Lovac na starine

Kada je Dru Pričard napustio školu, sa šesnaest godina, svi u porodici su bili zabrinuti za njegovu budućnost. Njegova baba ga je razočarano nazvala uličnim čistačem, jer mu je spavaća soba bila puna starih delova predmeta i automobila, koje je pronalazio na ulicama. Ona nije moglo da nasluti da će jednog dana njenom unuku baš ta njegova strast iz detinjstva ka antikvitetima doneti bogatstvo (devet miliona evra) i da će biti autor kultnog TV serijala, koji se neprekidno emituje od 2011. godine.

Danas je Dru Pričard (53) restaurator vitraža, dizajner i konzervator, vlasnik antikvarnice u rodnom Konviju, a njegov popularni serijal „Lovac na starine” prikazuje se u šezdeset zemalja. Na programu kablovskog kanala Diskaveri ova emisija emituje se u šest termina: u 10.00, 11.00, 17.00, 19.00, 21.00 i sat vremena posle ponoći.

Trenutno se emituje 14. sezona, snimio ih je petnaest a nada se da će ih još toliko snimiti.

– Kada renovirate svoj dom razmislite šta bacate. Mnogo toga možete ponovo da iskoristite ili reciklirate, od cigle, podnih pločica, vrata, šarki... Nikada ne bacajte stvari koje imaju višenamensku upotrebu. I pre nego što kupite bilo šta novo, dobro razmislite da li vam je to zaista potrebno – to je savet koji Dru Pričard često ponavlja u svojoj emisiji.

Kada se vidi njegova prelepa kuća u Velsu – jasno je da Dru Pričard praktikuje ono što govori. Kupio je imanje u prilično lošem stanju. Kuća je bila renovirana 1980. godine, sa jeftinim plastičnim prozorima, dimnjaci su se srušili, a trem je pao... Bilo je potrebno mnogo posla, pa je renovirao sve, od poda do plafona. Ugradio je drvene podove, vrata, lajsne, radijatore sa originalnom bojom, lamperiju, osvetljenje, čak i baštensku kapiju.

– Nisam kupio ništa novo, osim tuša – kaže stručnjak za antikvitete i restauraciju. – Obnova je trajala sedam meseci. Zatim je usledila zabava – pronalaženje nameštaja.

Sve ima svoju priču – to je veliki posao, ali to Dru Pričard voli i u tome uživa.

„Mrzim sterilna, dosadna okruženja u kojima ljudi ne mogu da se opuste. U mojoj trpezariji je irski sto od mahagonija iz sredine 19. veka, koji sam jeftino kupio”, izjavio je jednom prilikom. „Jedan kraj je izbledeo od sunca, što doprinosi njegovom šarmu. Niko ne mora da brine da li će bilo šta prosuti po njemu ili spustiti vruću šolju.

Trpezarijske stolice su izbor kopija i originalnih u stilu „Chippendales” koje koštaju između 10 i 60 funti.

– Sve može biti ukras – stare knjige, starinska mapa ili fotografija, ogledalo sa patinom. Imam kolekciju arhitektonskih fragmenata gipsa, koji odlično izgledaju na policama ili okačeni na zidove.

Posebno vodi računa o osvetljenju. „Dobro osvetljenje će srediti svaku prostoriju”, nastavlja on. „Grb iznad kamina napravljen je za kraljičino krunisanje 1953. Četiri umetnička dela su ručno oslikana vrata jednog kineskog ormana iz 18. veka koji se raspadao.”

Kupio je starinski stočić za kafu iz 1970. godine, sa ogledalom, s namerom da ga proda, ali ga je na kraju zadržao, nakon što je shvatio da ima pravu dragocenost.

Najponosniji je na veliku gipsanu ploču na mermeru koja visi na zidu u njegovom salonu. Reč je o ukrasnoj ploči koju je lord Elgin doneo 1802. godine iz Grčke u Englesku. To je najvrednije što ima i nije na prodaju, osim ako mu neko ne ponudi gomilu novca.

Kako izgleda proces restauracije

U današnjoj prvoj emisiji ovog lovca na starine, koja je na programu u 10.00 sati, videćete kao Dru Pričard obnavlja nemački fudbalski sto iz 1950, dok tapetar Rej Klark radi na stilskoj stolici iz 1980. Sat vremena kasnije, Dru je u Saseksu, gde ima neverovatnu sreću kada mu ponude da prvi bira u prodavnici prepunoj francuskih starina.